Žena

466 РАЈЕСОНЈА

сујетна. Ја ћу да наведем само један пример из њена живота, а који ће најјасније показати њену сујету: Било је питање удаје млађе јој сестре за једног богослова и то када је тетка Велила била већ превалила 30 година, када је и деда Ава већ побољевао, те се морало мислити о незбринутости женске деце, рекла је: „пре ћу бити мртва, него што ћу допустити, да се Катица пре мене уда“. Ту нису помогли ни здрави разлози браће, па ни оца јој, да је она већ старија девојка, и да она сувише бира, а својим избором смета удаји млађе сестре, но у колико је иначе била слободоумна, овде се показала тесногруда, јер ако она није налазила задовољства и среће у брачном животу, по њеној слободоумној вољи, не би смела сметати млађој сестри. |

Зла коб хтела је да јој мати доста рано умре. Смрт материна била је од одлучног значаја по њу. После смрти материне пада цео кућевни терет на њу, старији брат Светозар се настанио у Руми као адвокат, најмлађи брат Љубомир постао је професором у Новом Саду, средњи брат Пера отумарао

је као војнички бегунац у свет, да се после изгубио сасвим у туђем свету, и деда Ава остао је у кући сам са њима двема, те жива и весела деда Авина кућа остаде тако рећи преко ноћ празна. Ова празнина није се свидела тетка Велили, она је морала тражити друштва, зато се дуже време задржавала у Бечу код Мине Вукове, а и у Београду код родбине и познаника, а кућу и винограде оставила је на млађој сестри Катици. За живота деда Аве кућа је напредовала но када је деда Ава почео побољевати, а тиме је престао и онај његов строги надзор, тетка Катица почела је све више

маха добијати у кући, почела је из куће још тада

истискивати старију сестру. Ово је тим лакше могла што је деда Ава већим делом у Руми код мог оца лежао болестан, да би га лечницн боље могли лечити. Са смрћу деда Авином наступа потпун хаос. Млађа сестра била је још за живота његова

узела све у своје руке, а имање Авино било је

#