Žena

754. ВЕНА

лац породице већ и активан радник на свим пољима. Није дуго потрајало п жена је докавивала, да је по својим душевним способностима равна човјеку. При весељу и гозбама код пуних софара, жена није више била, одијељена, већ је узимала удијела у знанственим разговорима и задивљавала самога човјека својим зрелим суђењем и озбиљним ревоновањем. Пробуђене тако жене захтјевају васпитне реформе, напме, да се п жени као интелектуално зрелом човјеку отворе све школе. Па ипак! Велика добит ренесансе за жену, не лежи у том, што су универзитети били женама отворени, већ у том што је ренесансом призната жена као самостално умно развијено биће. Но ова велика, слобода. жене у том добу није остала без критике, она је многе религиозне п моралне зелоте потакла, да преставе жену као равувдано и обијесно створење. Та је мржња постигла свој врхунац онда, када је жена свјесна своје самосталности затражпла да се законом ујемчи потпуна равноправност жене са човјеком. Али жена се није дала смести. Она је радила неуморно, јер је знала, да своје захтјеве не ће моћи ни чим оправдати, до успјехом на свим путевима, к је је сама себи великом борбом отворила. Организоване н удружене радиле су жене на хуманом, социалном, економском и просвјетном пољу толико и с таком вољом, да су задивиле цио свијет, Има их у служби поште и брзојава, има их доктора п апотекара, школских надзорника, адвоката, професора и инжињера. Женска удружења брину се да се стање фабричке раднице побољша, она подижу здраве радничке станове, брину се за остављену сироту дјецу, подижу васпиталишта, поправилишта и забавишта, оснивају добротворне задруге, подижу асиле за. немоћне старице, воде очајну борбу проти алкохолу и проституцији, подижу ширу народну масу хигијенски п економски и шире писменост. И жена, која је својим радом дала несумњпв докав о својој душевној способности и самосталности, стекла је себи масу непријатеља, када је као политички потпуно обравована, затражила активно и пасивно право гласа,