Žena

БРЕ РЕЈА 191

тачан, а ако је случајно изостао, то је био знак, да се што зло догодило.

Прве године свега је двапута изостао по неколико дана, и то једанпут кад је био он болестан, а други пут, када му је била мати болесна.

Кад је био он болестан, извинио га је отац овим писмом: „Овим вам јављам, да је мој син Миливој Пајић био болестан, те зато није био у школи ово неколико дана. Надаље вас молим, да ми сваку његову погрешку јавите ради равнања“. Писати је научио у војништву.

Неколико сам пута прочитао ову извину и била је вредна, да се више пута прочита. Она је казивала беспримерну бригу једног нерођеног оца. Колико их има рођених отаца, код којих је та брига сасвим површна, а на жалост, знадем их и таквих, који не знају ни то, у који им разред дете иде.

Други пут, када му је мати била болесна, гласила је: „Опростите, господине, што је Миливој толико изостао. Нуждан је био код куће, јер ми се жена била опасно разболела. Он ће се трудити, а и ја с њиме, да постигне то, што је изостао.“

Мали је заиста постигао оно, у чему је био заостао. Био сам сасвим задовољан, али не разумем то, што ми је од то доба то задовољство мутила нека тајна слутња на зло тога детета. Мати му је била иначе здрава жена, па ми је њена болест била нешто сумњива. Нисам мировао, док нисам докучио, од чега је боловала. Својевољно пометнуће био је повод опасној болести њеној. Имао сам прилике и то да чујем, како се бранила, када су је нападали што не рађа.

-– Не смем да родим... Онда мој муж не би волео моје дете, него децу, коју би с њиме рађала... — била је одбрана.

Овим одговором решена је била загонетка, коју је свет био поставио. Можда би она имала право 2 То би било тек питање! Али да би у томе било мање опасности, него у овоме што је чинила, зацело је истина. Онаје на коцку метала живот свој из љубави према детету своме, алис рђавим рачу-