Žena

ВЕНА 329

и браним личну слободу безобзирно против сваког. ко би се усудио, да ју ограничава; а на жалост у свету и међу разумним створовима баш многи су, који воле само слободу код себе, а код другога нерадо ју гледе; много их је, који уживају у својој слободи и радо говоре о њој, али настоје да друге људе било телесно, материјално, било душевно подјарме и да их искоришћавају у своје сврхе. Отуд настају борбе и међу разумним створовима.

И ја наслућујући интересантну борбу, која се одигравала на гранама, ушао сам пажљиво у растик, да борце не поплашим и да извидим с киме то моја косовица дели јуначки мегдан и да јој, ако затреба помогнем против душмана, који насрће на њену слободу, на њену домену.

И наједаред ме прође зимогроз кроз тело. Из грања угледао сам змијску главу и како је очи укљештила у мене.

Змија је немила појава и на земљи и човек [0] се угиба, а камо ли над главом.

Мала косовица се још залетавала на змију, а ова се угињала. Змија дрволаз успужала се уз храст гњизду, да поједе младе. Косовица је наишла и узела је своју омладину у одбрану. Бој је потрајао подуже и змија се повлачила и спуштала низ гране. Репом би се обвила око гранчице и спустила се сва дужином и најближу грану обухватила главом и онда се опет опружила у дуљину и репом дохваћала нижу грану: -

ја сам се суочио с њом, кад је о репу висила. Слика језовита. Да се је у згодан моменат откачила, пала би ми у лице. Устукнем натраг и

зовнем једног радника, који дође с батином у руци.

Колико је он имао натезања, док је дошао главе змијине. Моја јунакиња косовица надлетавала се на змијом, коју сам дао изнети на чистину и била је весела, што је њен душман овако свршио. Колико је материнство развијеније од очинства огледа се и у тузи за губитком детета. Зар мало има случајева, да је мати, кад јој је дете умрло

пресвисла од туге. А негде сам читао, да има једна