Žena

166_

НЕ

оних дрвених филозофа, који су онде засели, па не могу да се макну од онога што је казао во времја оно Платон и Аристотел и сви они други који су долазили после њих. А сви ти други нису имали ни појма о данашњем времену. Но то је што се тиче научне стране. Али питам ја вас: Зашто Сима није сад овде2 Зашто деца не слушајуг Зашто су вам се отела испод руке2 Слушају ли вас ваша деца»

— Мене моја деца слушају — рече учитељ.

— Која деца2 Ваша деца код куће или она у школи 2

— И она код куће и она у школи.

— А кад изађу из школе 2

— Онда је друго што.

—- Кажите ми, молим вас госноднне учитељу, јесте ли ви били на селу

— И ја сам сеоско дете. И учитељевао сам на селу 2 године пре но што сам дошао овамо.

— Па која деца већма слушајуг Да ли она на селу, или ова у вароши 2

— У вароши је теже с њима, рече учитељ полако. Али је то природно. Варошки живот је много даљи од природе но на селу. Варошки живот је неприроднији, у томе кругу, у вароши, дете једва може да буде дете. Дете сме стотину ствари на селу, које му годе, које су природне, сме да се игра, да ради у кући, у пољу, њему је много слободно, па лакше слуша, кад му се каже: Озо не смеш. јер је тешко вечито слушати и никад ништа не смети. Дете у вароши слуша од ујутру до увече: Не смеш ово, не смеш оно, не смеш ништа. Ако се мало заигра, а мора да се игра често у соби, јер ће на улици да га погазе кола, а и свуда је на путу, онда у соби варошкој упрља ово и оно, свуда се спотакне о неку често непотребну ствар, па је упрља или разбије. Онда тешко њему. Тешко је цео дан викати детету не смеш то и не смеш то, кад се та забрана не слаже са нарави и са природом детињом. И скоро је немогуће одржати све те забране у снази. Морао би човек по ваздан