Žena

КЕН А

Риче Перун скоро да полуди: Та камо сте богови и људи 2! Већ не види, а то је још срећа, Сви богови окренули плећа, Иначе би увидео с нова,

Да ништ горе од малих богова. Ти се мали сад богови скрили, Престравили, љуто поплашили, А најмањи из прикрајка гледе: Хоће л скоро, па да га наследе.

И од људи не долази нико, Јесте нико, јер свет није свико, Помоћ пружат, када бог настрада, | Он од бога помоћи се нада. Само деца у близини стоје, Благо њима она се не боје, Завирују бога изнемогла И да могу, радо би помогла.

Кад се нико Перуну не јави Зове Мору да га бар удави.

Не сме Мора, али била жена,

Са Косова, српскога колена,

По Перуну име су јој дали,

Ту су жену Перуником звали. Болело је кад ко тешко страда, Доброта јој чак и страх надвлада, Она знала лековиту траву,

Знала траву, спасла богу главу.

Глед:о Перун, и дуго је глед:о, Глед'о,жену како је прогледо И већ хоће да се даље крене, Ал се тада нечег опомене, Неки терет на груд му се свали: Би ли треб'о да се сад захвали 2 У силника захвалности нема, Тај осећај у њих стално дрема, А још никад није случај бив'о, Да се и бог неком захваљиво. Ипак Перун милостиво вели: Ишти жено, што ти срце жели,