Žena

284 ; ЖЕНА

А шта ће малој деци доктор%! ПЦ

_ Дотле, док се други народи боре свим вилама, против разних дечјих болести, па да спасу за буду ност што више млађаних живота,. ми се хладно и немарно питамо: — |

А шта ће малој "деци доктор! Или ве глупо. несавесно тешимо речима: | |

Бог дао — Бог узео. |

Али ја сам отишао даље но што сам мислио. 3 боравих, да сам наумио био, да овом приликом шт мање додирујем она питања, која нас боле, јер ка што сам већ напоменуо, што је досад овако било нисмо само ми том криви.

Ја сад верујем, да „ће бити боље, а мора бит боље, ако не малакшемо и ако се отресемо стари заблуда и старог немара. | Ми морамо напред, не смемо клонути ни малак сати, јер на нас гледају сени много хиљада наших див-јунака и мученика, који су жртвовали своје жи воте за величину и напредак наше домовине. На на гледају милијуни народа, који су се дивили нечуве ним подвизима и јединственим делима нашег народ за време овог рата, те сад с правом очекују од наб, да и на другим пољима покажемо своју снагу и своје. умење. ПЦ

Ми би оскрнавили гробове наших мученика и јунака, палих за славу и величину наше домовине, када не би били бољи него што смо били; када не би умели ни хтели довршити ону народну зграду којој су у темељ они своје кости положили.

Када вас погледим, миле сестре и поштовани слу шаоци, како залпашљено гледате преда се, чини ми се. као да ваши погледи гледају тамо далеко у будућност, где вам се указује дивна слика величине и славе. нашег народа. Ту слику ја одавна. маштам у памети. Ја њу видим и верујем, да ће копрена, која је покрива, ускоро пасти и она ће заблистати у пуном сјају и лепоти. Е ||

Па, ако хоћемо да то. дочекамо, не смемо седети | скрштених руку, него: морамо са лучом просвете и