Žena

360 ЖЕНА. ПЛИВА ПИТИ ПР а 4 А О ПО О О

— И оваква засебна мишљења трајала су врло кратко време. Наскоро су забранили разговор о вери. Године 325. прогласио је грчки цар Константин Хриш-' ћанство за државну веру. Али је исте године упутио сабор, да одреди шта и како мора сваки да верује од слова до слова, иначе тешко томе.

— Јел онда састављено вјерују чико >

Куп ијесте |. 325. год. после Христа први део, а 382. год. други део. ; |

) , првом делу има 2 бога: Отац и син, после 56

Година долази други део вјерују и доноси трећег бога Св. Духа. Ту су се већ установиле казне. Ко хоће да МИСЛИ по својој глави, тај плаћа главом. Нарочито није било слободно дирати у закључке она два сабора, што су установили вјерују. | |

— Зар су се прогласили за свезнале, чико2

= Пе! Изјавили су ово; Вјерују је божија наука. Све оно што је у вјерују, објавио је бог људима пуТеМм сина свога. А послао је на чланове сабора св. духа који је, и ако невиђен, проговорио на уста светих отаца. А чим се ти оци јаче осилише, није био само проклет ко је ма у шта сумњао, него'су таквог спаЉивали или иначе убили. |

— А дела чикор |

— То је било најмање. Питање је било: верујеш ли, не верујеш ли. Ко је веровао, могао је шта хоће, а нека је неко и најпоштеније живео, тешко томе, ако не верује што са заповеда. И то називаху Хришћанство. Ко се огрешио о старе заповести божије, те украо па и убио, томе су црквене власти онда имале права опростити. Ал када се ко огрешио о заповести њихове, није било никога да му опрости.

Дакле у томе добу, чико била, је вера све. А ч0векова душа и човекова мисао беше спутана 2

— Тако је било даље, дете, али и ако се много којешта може, не може се вечно у ТХ. веку поче се ум чозеков покретати; И они који беху на челу цркве, осетише, да. вера сама по себи није у стању задовоЉити свет. Оног једног бога у три лица, о коме су толико приповедали, није могао веровати свет. Па онда,