Žena

· 13. Најлепша момкова имовина је његово здравље, његово здраво, јако тело, добра здрава душа и бистра памет. 14. Најбољи мираз и прћија девојачка је њено здравље, њено здраво и јако тело, њена здрава, добра душа и бистра памет.

15. Добро вели наш народ: није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго. А срцу је драго оно што је једро, здраво, бистро, добре душе и поштено.

16. Зато пре женидбе и удадбе тражите од свог вере“ ника и веренице да се прегледа код лекара, да не болују од болести која се преноси на брачног друга или и на потомство, заједничким животом или наслеђем, да се не би невоља једног створа множила и преносила на невиног брачног друга и невину децу, која ће се родити.

Држ. Хигиј. Завод — Н. Сад

Дајте деци сунца и ваздуха

__ Последња жетва пшенице, зоби, јечма и кукуруза закаснила је скоро читав месец дана, исто тако као и берба винограда и разних воћњака. Зашто Зато што је прошла зима била врло дуга, те усеви и воће није имало сунца и топлоте и вије могло на време да узре и донесе плода. Биљке и воћке не могу да сазру и донесу своје добре и "слатке производе без сунца, јер сунце, његови зраци и топ" лота дају снагу и живот не само биљу и воћу, него и човеку, "жени и деци.

Биље у подруму или трапу проклија, али каква му је клица» Бледа, болесна, не може да дође до свог зеленила и веселости, јер сунце, добротвор свих живих створова, не до“ пире до њега. Ко хоће да има добре усеве и добро воће мора му дати много сунца. Ко хоће да сачува и унапреди своје здравље мора тражити сваки дан сунце да га озари и огреје. Ко живи без сунца, брзо побледи, угњили, изгуби живост и снагу, изгуби отпор према болестима и бригама, куња и лако га дочепају разне болести и упропасте му здравље или живот. Ви знате или сте чуле, да су сироте буле које су затворене у харемима, а и други људи, жене и деца које седе по собама или у тамницама бела, бледа, гњила, лако побољевају и умиру, јер не излазе на сунце и свеж ваздух, који дају животу снагу, једрину и веселост. "Зато треба сви ми, и млади и стари, и мушки и женски сваки дан да излазимо на сунце и свеж ваздух изван става и радионице, лети исто тако као и зими. Многи наши сељаци сами себе зими осуде на робију, на тамницу, јер не излазе из својих препуњених и загушљивих станова целе зиме скоро никада. То је велико зло. Зло које се свети. Многи сељаци