Žena
НАРОДНА ПРИЧА
„Што год можеш урадити данас "не остављај за сутра“
Отишао сељак у варош. Види да у једну кућу улазе људи. Он запита:
— Код кога иду ови људи, и шта траже» Одговоре му: 1. Пи адвокат. Он продаје памет!
"Е, добро, помисли у себи сељак. Памети треба и нама горе у селу. Да купим_и ја! Уђе унутра и причека на ред. Кад дође ред на њега, адвокат га запита:
Шта си ти радр
— Рекоше ми, господине, да продајеш памет, па ми те је мило видети.
А коме памет не треба» Молим те, да даш мало и мени...
Адвокат виде проста и добра човека, па га запита: Како ти је имер
— Цветко!
— А презимер
— Дрекаловић!
— Добро Цветко! Седи мало!
И адвокат узе листић хартије, написа нешто на њему, пресави га, даде га сељаку, и узе динар који му је сељак пружио.
— Хвала ти, господине! Збогом!
— Хвала и теби Цветко. Срећан ти пут! Кад ти дође невоља, развиј тај листић!
Дође Цветко у вече кући. Жена с децом радила на гувну цео дан, па се о вечери препиру, да ли да овејано жито остане на гувну, или да га унесу у кућу. Деца су рада да одмах иду на спавање. У том се Цветко сети своје хартијице. Извади да види шта ту пише»
Иза огњишта скочи весело ђаче, узе хартију и спрам пламена поче читати:
„Цветко Дрекаловић, што год може урадити данас, нека не оставља за сутра“!
— Ха соколи моји! викну радосно Цветко. На посао. Бог да живи школу и паметне људе. Нисам узалуд купио памет !!...
И за два часа, жито је било унесено.
После пола ноћи пробуди их из сна грмљавина и силан пљусак.
Сутра дан се по гувну није могло ићи од блата...
Док се човек сам не осрамоши, не може га нико осрамотшити. Боља је сложна инокоштина, него несложна задруга.