Žena

НАРОДНА ПРИЧА

„Што год можеш урадити данас "не остављај за сутра“

Отишао сељак у варош. Види да у једну кућу улазе људи. Он запита:

— Код кога иду ови људи, и шта траже» Одговоре му: 1. Пи адвокат. Он продаје памет!

"Е, добро, помисли у себи сељак. Памети треба и нама горе у селу. Да купим_и ја! Уђе унутра и причека на ред. Кад дође ред на њега, адвокат га запита:

Шта си ти радр

— Рекоше ми, господине, да продајеш памет, па ми те је мило видети.

А коме памет не треба» Молим те, да даш мало и мени...

Адвокат виде проста и добра човека, па га запита: Како ти је имер

— Цветко!

— А презимер

— Дрекаловић!

— Добро Цветко! Седи мало!

И адвокат узе листић хартије, написа нешто на њему, пресави га, даде га сељаку, и узе динар који му је сељак пружио.

— Хвала ти, господине! Збогом!

— Хвала и теби Цветко. Срећан ти пут! Кад ти дође невоља, развиј тај листић!

Дође Цветко у вече кући. Жена с децом радила на гувну цео дан, па се о вечери препиру, да ли да овејано жито остане на гувну, или да га унесу у кућу. Деца су рада да одмах иду на спавање. У том се Цветко сети своје хартијице. Извади да види шта ту пише»

Иза огњишта скочи весело ђаче, узе хартију и спрам пламена поче читати:

„Цветко Дрекаловић, што год може урадити данас, нека не оставља за сутра“!

— Ха соколи моји! викну радосно Цветко. На посао. Бог да живи школу и паметне људе. Нисам узалуд купио памет !!...

И за два часа, жито је било унесено.

После пола ноћи пробуди их из сна грмљавина и силан пљусак.

Сутра дан се по гувну није могло ићи од блата...

Док се човек сам не осрамоши, не може га нико осрамотшити. Боља је сложна инокоштина, него несложна задруга.