Žena

суме мањину

> 5

болесник услед оскудице простора не може бити одвојен у засебну собу, треба остале укућане одстранити из куће, ако ни то није могућно, треба болесника пренети у најближу болницу.

2. Болесничка соба треба да је пространа, зрачна и мирна. Догод је топло време, прозори треба да су стално, и дању и ноћу, отворени; зими пак треба собу што чешће ветрити.

3. Болесничка постеља мора бити чиста и угодна ни сувише мека, ни сувише тврда. Покривачи треба да су лаки; тешка ћебад, дуње и перине су за болесника са великом ватром неугодне и штетне. Чаршав испод болесника мора бити затегнут и без бора, исто тако не сме бити у постељи мрва и других оштрих предмета, од којих се болесник, при дугом лежању лако нажуљи и разрањави. Најлакше се болесник нажуљи на леђима, крстима и куковима и стога треба код тешкнх болесника нарочиту пажњу обратити на те делове тела. Ако је болесник немоћан или потпуно ван себе, треба га чешће преко дана померати и окретати, а нажуљена и поцрвенела места истрљати платненом крпом и алкохолом или ракијом.

Креветско рубљ= треба да је увек чисто, ако се пак загади са болесничким изметинама треба га одмах изменути и потопити у раствор од сублимата [1:1000] или крезола [50:1000] и оставити 2 сата у њему.

4. Болесник сме добивати само течну храну, односно храну коју лекар препише. Најбоље је да узима само млеко, каву и чорбу. Оваку храну треба давати и кад болесник почне да оздравља; тек недељу дана после престанка грознице може се почети са јачом храном, а са месом ваља почекати још недељу дана дуже (дакле 14 дана после грознице).

За пиће је најбоља свежа и хладна вода, коју треба болеснику давати кад-год заиште, а и преко тога треба га чешће понудити њоме. Где нема добре воде може се давати и лак, хладан чај или минерална вода.

5. Уста и језик болесника треба да су увек чисти и стога их они морају марљиво испирати. Код тешких болесника треба их чистити са меком, влажном крпом која се обавије на штапић или на прст. Окореле усне