Žena

ђ »

14

«свакога зла. Наша се Аница увек хвали како је њој лијепо

и добро покрај вас било. Даклем драга и мила госпођице ми вам се најсрдачније захваљујемо и незнам како да вам

„љубав вратим на тој вашој доброти, али драги гце ако ми

не можемо, нека Бог плати и нека вас прати у сваком вашем

послу и на сваком кораку на овој земљи и послије смрти

нека вам удјели вјечно блаженство на вашу доброту. Само нека нам и даље буде наша Аница овако послушна и вредна

дијете. А сада мила и добра гце примите најсрдачнији поз драв од Аничине родитеље од оца и мајке остајемо захвални «ве до гроба нашега.

Фрањо и Ана Криштаор из Дрења крај Ђакова.

Е Жабар — Брчко. Мила и драга Госпођице.

Сада седо да вам писмо пишем, и толике сузе бришем,

ти за нашом добром Цветом уздишем. Цвеће наше дуго је боловало и баш сада на 9-Х]- за навјек је Богу душу дала.

Ах Боже много сам је пута посјетила, и увјек заједно при-

'чале за некадашан живот у школи и вас увјек прво споме-

нуле. Драга моја гце одлазила сам доброј Цвети док је бо-

-„ловала и опет ме је пред саму смрт звала, али ја не стигох. "О Боже мили баш нико не може знати каква ми је велика

жалост на моме срцу остало што је нисам у животу затекла,

јер можда би ми моје цвеће тако сам ја Цвету звала, нешто на смрт рекла. Очајна сам била гледајући у њене родитеље

како су се јадни у тугу завили, али како да и неће кад по-

гледају онако младу и лепоту њену. Ја је никад заборавити

не могу, ах судбино клета што нас тако брзо растави. Драга

тце пишите ми како сте са здрављем то ме много брине, јер ја вама писа-једно дуго писмо а незнам чему је узрок да ми

нисте одговорили. Нијесам вам ваљда што на жао учинила, ја

сам увјек ваше савјете радо слушала, који ће ми бити корисни за цијели вјек. Слатка гце пишите ми и немојте ме

заборавити. Много поздрава вам пнну моји трона а највише увек захвални ваша Павао Стојчевић.