Zenit

zločinom koga su izvršivali na nama, mi ćemo se boriti bez puške i noža revolucijom duha. Mi ćemo raditi u znaku protesta: Ne u b i j! Zločin se vise ne sme ponoVl ti na milijunima nevinih. Greh se ne sme opet začeti u krvi našoj. Nikada! To bezrečno veli Bublićeva knjiga ~Na rubu“, I to je mnogo, vrlo mnogo, Ona nema propisane ~vrednosti“ po kakvoj priznatoj estetici impotentnih profesora, Ona nema „srebrnih cesta“ niti bezbroj prevedenih i prepevanih ~uobraženja“ od kojih naša generacija mnogo pati, čija je „slava“ sakrosanktna do idiotizma glupe obmane i laži. Ona je knjiga crnog i gorkog doživljavanja sa svim ekstremima i paradoksima duše, koja pati i koja žive. Ja ne pišem ovde nikakove „kritike“, jer sam protivnik svake karikaturitike, nego upozoravam na knjigu, koja ne sme proci u našoj sredini nezapažena niti uzimana kao pastorče s „duhovitim“ kavanskim primetbama: „nije to tako“ ili „i Ja sam bio u Albaniji i svega toga nisam vidio" i t. d, Ne treba biti u Albaniji, vi paraziti svake literature i umetnosti, da se može osetiti jedna gorka i čemerna istina, pa čak i napisati, Istina, koja pece, boli, guši - istina od koje se ježi kosa ona je svuda ista. Ja nisam bio u Albaniji, ali sam lutao Galicijom i Poljskom, prelazîo obale Styra i doživeh isto: sablasno, nečovečno i užasno delo übijania, giada, zaraze, bolesti raspeća, raspeéa! Svuda su živele povampirene užasne imenice kao i u Bublićevoj knjizi: „Rat, Sabîast, Neman, Glad, Übistvo. Smrt, Zverstvo, Ljudožderstvo, Oéaj, 801. Patnja, Poniženje, Mržnja, I na kraju krajeva Ljubav koja je bačena rsima da ioi i kosti oglođu, i to „cudoviste“ živelo je sa svim strahotama u dušama našim. Bublić je nosio tu b'ubav duboko ucepljenu veliku ljubav za Č о V e к a, On je nosi sobom u najtežim časovima agonije i bolesnim snovima , crvenih ruža", Njega se ne tiče kakovi interesi vode ovu ili onu državu u rat, da se iskrvi i na krvavim lubanjama svoje dece izgradi svoju budućnost. On s gađenjem ćleda kako se prinosi na grešni, varvarski i zločinački žrtvenik živote svojih najboljih sinova, On proživljuje našu albansku trageđiju kao čovek, Nisu važni nikakovi interesi ni polîtika, ni republika, ni imaginarni i ucepljeni ponos nacre kao takove Nema ništa iznad čoveka! То je taéka s koje polazi Publié i pati: „ima samo é о ve к, ima samo čove k“. Ovo je dosta. Ovo je u Bublićevoj knjizi najviše, I samo radi ove spoznaje; cove к, treba knjiga da se cita, jer ona s time i dobiva svoju „vrednost“. Na žalost о mnogim stvarima ne mogu da govorim opširno, I ako je knjiga više literarna nego umetnička, ona je vrlo sugestivna. Ona je najbolje i najozbiljnije delo što je Bublić dosada napisao. Sve druge članke kao da je pisao drugi čovek, Neka druga ličnost. Naročito želim usput spomenuti, da Bublić koji je napisao jednu neuspelu raspravu Ekspresionizam u još neuspelijem listu „Kritika“, koja je ispod kritike, nebi napisao ovu knjigu о V а к о, da i u njem samome ne živi (kako se éini za sad u podsvesti) jaki nagon ekspresionizma, koji nije „moda“, kako hoée nasi nego zahtev duše i vremena za nesmiljenim izražavanjem naših crnih unutrašnjih doživljaja. Takav jedan crni doživljaj je Bublićeva knjiga „Na rubu“, kojoj ne želim, da se cita onako, kako se knjigc kod nas čitaju, Unapred slutim, da ée biti malo Gi-

tana, ali to ée biti za nju najbolja pohvaia. Ja sam štaviše i uveren, da ée tako biti danas ali zato vise ée se citati sutra, (Trgovaéki predgovor izdavaéa u samoj knjizi i cenzura trebali su svakako izostati!) Redakcija „Novosti" odbila je ovaj rukopis, koji je prvi napisan о toj knjizi s motivacijom, da je knjiga pronađena „frankovackom“ (!),

NOVE FRANCUSKE REVIJE

В. T.

L'Esprit nouveau (directeur Paul Dermée Paris 95 Rue de Seine), Prvim i drugim brojem koji su dosad izasli L Esprit nouveau se konstruktivnom svojom voljom visoko izdidao iznad ostalih revija. Nova ova revija trazi stil, i zeli klasieizam 20-og veka, Ona je cisto estetsko-torijska revija. Među saradnicima nalazimo estete svili pravaca - jer nova revija zeli i reviziju estetskih pojmova; V, Pasch. Cendrars- B. Crocce, M. Dessoir, F, Divaire, Duhamel, Folgore, Ezra, Pound, Huidobro, Coll, I. de Gourmont, Jacob, de Lacaze-Outhiers, Lhote, Papini, I. Romains, Suares, Solfici, itd, itd, U prvnm broju merlu ostalima znaéajni élanak Bissière-a о G, S eu r a t tom velikom predhodniku moderne, studila V. Bascha i studija našeg saradnika B, T о к i n a 0 kinematografskoj estetici, U drugom broju Cézannova pisma, studija Derm é e a о skulptoru Lipchitzu, G, Ungaretti-ev élanak о doktrini La cerbe itd. I ova interesantna anketa; Treba li Louvre spaliti ili ne? R azurne se; divne ilustracije, moderna oprema, Action (directeur F, Fels 18 Rue Feydeau Paris), Ova revija izlazi veé drugo vreme i jeste sa L' e s p r î t nouveau“ među najboljim i prvim. Vise je ekspresionistiéka od prve i nije iskljuéivo estetska. Publikuje 1 pesme i prozìi, U 5-om broju od prošle godine publikuje antologiju najboljih nemaékih ekspresionistiékih pesama, Pesme: Huidobroa, Jacoba, kaligrame Apolinnaira, u preveda pesme A. Bloka i Krleže, Jedan izvrstan élanak Golia о Archipenku, Sjajne reprodukcije, Među ostalim mnogobrojnim revijama meseénim i nedeljnim koje nas mogu interessati: Clarté (Vaillant-Contourier, Noël Garnier, Madelaine Marx etc), La Revue de Г Epoque (direct, M. Fabri) La Conaissance L'art libre (direct, P, Colin Bruxelles) La Nouvelle Revue Française (direct, Jacques Rivière).

ZENIT

doneće u 2. broju priču Engleza A, Browna: Kako će sve da se rasprsne, koju je napisao na našem jeziku éirilicom, ZENIT je jedina internacionalna revija za umetnost i kulturu u celoj Jugoslaviji i izlazi svakog 1. u mesecu. Donosi osim crteža priloge u originalima stranili jezika kao i prikaze sviju novih kulturnih pojava Evrope. Cena je na celu godinu К 120 (Din, 30), Pojedina sveska К 12 (Din. 3), Za inostranstvo F. 2,50, Urednistvo i uprava; Zenit, Zagreb, Hatzova ul, 9, I, Urednistvo zastupa za Beograd naš saradnik g, Boško T о кi n.

15