Zenit

»То šlo ncćc izaći moje stvari u Zenitu izgledaće kao шој ustuk. kao da sam se ja »opamelio«. »I za ovu neprijatnost krivi ste takođe vi. Vi znate noblesse oblige. Svi ćc misliti da sam sc nečcga uplašio.« »Eto u kakovu ste me situaciju doveli.« A danas sto već vašom politikom toliko uspeli, da ste našli savez s n a j g orim a, da me što jače pljujete! A znale li opet što mi je u isto vrcmc o Varna pisao vaš verni sadanji plačidrug g. Tckin? No vi ćctc jednom sve saznati i radovaćetc se mnogo. Uostalom biće o čitavom zenitističkora pokrclu a naroèito s obzirom na vašu »čistu« rabotu i saradnju opširno govcra, da i oni koji su neupućeni doznaju i steku jasnu orijcntaciju. Vaša dojučcranja privatna pisma za sve Vas su najvcća osuda. Naduli ste se na suhom kô žabe u proleću a voda tcčc drugim koritom. Ništa nc vredi vaša podla izjava koju mogu potpisati samo pokvareni Ijudi. (Pisao sam vam: politika je prljava slvar!) Vi i nehotićno forsirate dob ro, (»Zenit« vas je samo prcskočio!) Ja smatram danas svo one koji su potpisali denju izjavu bcz ikakova povoda protiv jednog pesnika koga ste dojučc svi cenili i obasipali priznanjima i hvalama pokvarenim i niskim dušama tako dugo dok ne dokažete svoje nesavesne klevetnc tvrdnje. A u još jednoj postojcćoj mogućnosli (jer posle ovoga sve je moguće), ako su možda ncki potpisali druge bcz-njihova z n а nja, onda te smatram prosto delikventima, 1 vi koje čak ni nc poznajem, dali ste mi lom izjavom neograničeno pravo da sc branim, da nc biram reči i da branim svoju Časl kao i istinu. Ta odvratna izjava u »Kritici« koju čak ni »Jutarnji List« (na moj sudbeno isposlovani ispravak od 1. XL 1921.) nijc hteo št ampa t i (saznajem to iz privatnog pisma} glasi od reči do reči : »Primili smo na publikaeiju ovu izjavu: Na pisanje g. Micića, vlasnika »Zcnita« izjavljujcmo radi obavestenja: Mi smo g. Micića smatrab kao izdavaia, Mi smo štampali naše radove u »Zenitu«, a takodjer i umolili naše prijatelje na strani da u njemu saradjuju, ali onega trenutka, kad je izdavač pokušao da svojo proizvode, nc samo štampa u »Zenitu« (Sto smo mi tolerirali kao pcjmljivu slabost izdavačevu) nego da ih čak naziva »manifestorn« celog jednog pokreta, mi smo svi pre ■ kinuli sa izdavačcm, a i našc prijatelje na strani obavestili. Ovu izjavu činimo da bi se ver jednom prcstala spominjati naša imena u vezi sa g. Ljubomirom Micićem, koga dubok ) prezirerao i kao pisca i kao čovcka, čijim klevetama ne ćemo više učiniti čast da odgovaramo. Beograd, 6. novembra 1921. Alcc Brown Miloš Crnjanski Stanislav Krakow Dušan Matić Rastko Pctrović Boško Tokin Stanislav Vinaver.« Jadnici! Osećate li vi svoju mizcriju i podlost? Kako sebc* malo cenite i kako stc niski. Šta sic vi prckinuli brus ! Kada? Gde? Kad sam vam zalupio prcđ nosom vrata —• onda stc počeli vikati; zalupili smo tuđa vrata! Dajem đozvolu i pozivam g. Tokina (on je bio parlamenter!) da citin i štampa moja pisma, ncka sc već jednom vidi tko 1 a ž e, tko je kukavica i podla c. Pisma ko ima kuraže i to cela! A svršavam s rečima Tokina (neka ima vcselje da ga još i citiram): »on’o Sto je Micić napisao na čelu prvog broja važi ne samo za nas nego za celu Evropu.« (»Zenit« No 2). 1 pevam na svc to pesmu : »Idi kući obuci sc lelc dunje ranke« i žalim vas beskrajno vas žalim bez mržnjc. Vaš mi je prczir pod pctama a vaša cast i poštcnje posle ovc izjave pljuvačnica. Pljujem ~ . »Zenit« je uspešno srcdstvo za tamanjcnje gamadi i literata. Sretna nova godina !

P, S. Još spominjem, da ja A lec c Browna, (ovaj stranac morao bi biti pristojan i ne vrcđati jugoslavenskog pcsnika!) Dušana Matića (tko je to?) i Miloša Crnjanskog uopštc ncpoznajem. Dodajem R. Petrov ića i S. Krakowa koje sam upoznao tek prolazno. Sa svima ovima nije bilo nikada između njih i mené nikakovog razgovora ni pismcno ni usmeno o dalnjoj saradnji u »Zenitu«. Sa g. Vinaverom bio sam u neprijateljskom stavu od onoga casa kad je prvi svo; rukepis poslao »Krilici«, (Načclno i idejno, po mom uvercnju ta dva sveta sc isključuju!) Dakle: ostaje još g. Tokin, Sto da kažcm o ovoj umetničkoj ništici i ncpoznanici? Zar da mu £c svetim (što sam napokon u stanju) nc! To je taj šarlatan koji je iz muhe napravio medveda, jer htede na mojim leđima i radu da iskoèi, da se producira, mistificira i napokon javnim putem laze i vreda. On je jedini samnom vodio burno dopisivanjc posle šestoga broja, koje je svršilo njcgovim pctpunim ncuspehom, da daljc saraduje u »Zenitu«. On je neimcnično spominjao i druge, kao da govori u imc množinc (a to je njegova forsa!) a ja ne vcrujući, da će lični spor izmedu mene i maniaka kao što su Tokin (i Vinaver koji je stajao iza njega kao šahista) poći tim putem, da se stavlja u pitanje čitavi »Zenit«, pokret zcnitizma (kao što su sc oni gromko grozili) te cast i postenjc meje ličnosti. Nipošto dakle ikakovi »idcjni« uzroci, nego uzroci čisto Učne naravi, Doduše nisam nikad ni časa mogao slutiti, da su ta đvojica »zlih volšehnik a« mogli mistificirati i tako jako povuci za nos svoju okolinu, da su èak mobilisali svc sto im je bilo moguće, čak i one koji nisu bill nipošto ni zvani, ni aktivni ni smatrani da budu zenitisti. Odmah nakon 7. broja bcdni g. Tokin Ijudski me je oblajao u »Tribuni« čak tako dalcko da sam njega pokrao. (Jadnik! Mora se najpre nešto imati a da sc možc ukrastü) Očito mislio je preprećiti moguenost obrnutog.a, jer nečiste savesti vrlo su budnc (o tom drugi put!), Ćutao sam. misleći: ncsrctan je što vise nc može u »Zenit« i prv.a groznica je, proći re. Nc! I drugi put opel u »Tribuni« oblajao me, da lažem. Tu vise nisam ćutao i poslao redakeiji »Tribüne« prijateljski i dokumentovani ispravak, kako su moji navodi o ncštampanim pesmama R, Petroviéa i s ti n it i, pozivajući sc nažalost na kulturnu kurtoaziju. Moj ispravak nijo donešen i ja prisljen pozvati se na čl. 14. zakona o štampi, šaljem ponovo zakonski sastavljen ispravak, koji nijc ni do danas dcnešen. Učinio sam i tužbu protiv spomenutog lista kao i protiv njegovog pisca preko jednog bcogradskog advokata, ali ta jos do danas nijc rcšena. Jednom je ipak bilo potrcbno o tom govoriti. Evo; jedan cčito sićušan i nesavestan tip vrcmena u saradnji sa drugima dovodi zlouporabom javnc štampe u pitanje poštcnjc i čast jednog pesn ka i čoveka iz osvete î mržnje a svi drugi redom mu nasedaju. Bivam javno pogrdivan a ne da mi se zaštile ni obrane. Tako stoji. a vi koji imatc nešlo savesti i sposobnosti sudite! Ovo nije sve.

Ljubomir Micić

»Zenit« 1922

»Zenit« 1922 izlaziće u novoj opremi i radi povišenih štamparskih cena biće znatno skuplji. Iz ovoga brrja ispalo je nažalost mnogo važnih rukopisa koji ce biti doncšeni u sledećoj godini. Tako u prkos sviju zapreka i inlriga svršavamo prvo godište ođ kojega ćemo dati uvczatj 30 kcmpleta i potom ustanoviti primerenu ccnu. Velikc žrtve bcz ičijc pomoći doprineli smo u samora počctku a još jaču encrgiju upotrcbićemo za daljnji razvoj pokreta i njegovog časopisa koji je polučio neoèekivani intercs i pohvalc van naših granica o ćem remo doneti dokumentc u jednom od narednih brojeva.

14