Zenit

CHARLOT

Guillermo de Torre

Madrid

» J’ai sauvé aux hommes ce qu'ils avaient perdu depuis des siècles Je leur ai rendu le joyau de leur ame: LE RIRE El pourtant je suis le plus seul des hommes.« La Chapliniade: Ivan Goll. Charlie Chaplin Rey de la Creación Fotogénica Signo de la nueva aurora cómica Dinamómetro del humor moderno La risa de su máscara unipersonal fluidifica las trombas joviales Oh la intención de su mimica recortada! Pulverizador de sonrisas intersticiales Fantoche caricatural Andares de pato sobre al cesped El mecanismo de sus movimientos y ademanes logaritmiza la ecuación fotogénica Juego rítmico de los gestos y miradas confluentes hacia el vértice de la gracia pura Charlotismo: Arte del Clownismo lineal Chariot transido de realidad se mueve en el plano de lo grotesco cotidiano Su visaje de una melancolia paradoxal es el diagrama de las ondulaciones bufonescas Y eleva a rito religioso su tic habitual: AI saludar su frente es el occipucio y el junco un lazo de cow-boy urbano con el que apresa el cuello de Edna Purviance y las pantorrillas acuáticas de las sunshine-girls clarisolares Chariot único igual asimismo se desdobla y multiplica en espejos paralelos: Chariot solado, aviador, vagabundo, marino, bombero, violinista, en. la guerra, en los campos, en leí teatro . Mímico y argumentista Creador integral de las farsas chaplinescas Chariot se polariza übicuo Inunda los continentes multiforme y plural El surtidor de su risa refresca nuestro espíritu amustiado y nos incita a las cabriolas humorísticas Desde todas las pantallas y carteles nos saluda Chariot simultáneo y poliédrico Su risa giróvaga acelera la girándula de las horas. (Madrid, 1922.)

PRISEGA NA МАDEIRI* Novela

Ljubomlr Micić

Zagreb

Juče: pred pet godina: übijanje. Čovek BROJKA - ratni bataljuni. Ruski mužik ugríza Karpate. Ratna bolníca;! Otrov COFEIN! Srce provaljuje 138 puta u minuti.! Šminka NOBILIOR! Síva magma dva úpala obraza, Živa MUMIJA les. Portret moga samoodređenja: »SPOSOBAN ZA FRONTU!«

Autor nije prisegao Kariu IV. prigodom njegovog dolaska na austro-hrvatsko prestolje pa lojalno udovoljava svojoj »dužnosti« na dan njegove smrti 1922. g.

Barunica Leppel generalove kćeri Marie Ilonka, Parodija. Paraliza. Žuta zahrđala rozeta K, IV. na čelu. »Jeste dugo na ratištu übijalí ljude?« »Nisam pucao — htedoše me übiti« Kako su pasje lizali krv, Lokali, Lokali, Jeltinija krv od šampanjca, Srpska deca besplatno na bajunetama, Ženske sise umesto sira, Jutarnji List: (Službeno) Naše pobedničke čete pregazile Srbiju, 75.000 mrtvih ranjenih. Žute trube: »Bože živi. ~« Ne pomažu: topovi bajunete zatvori banke crkve (crvenopasani majmuni.) ni stari hrvatski samostan Feldspital 134 (vrlo sam tužan izgubljena srećo tamnice!) LJUDI: UVEK: BOLESNI: SLOBODNÍ Plesati barunice! Mrzim bradatog lekarnika. Ne dade nam plesati jer tučene su crno-žute vojske na Ohridu, (Živo pevaj: Mokranjac X. rukovet: »Biljana platno beleše na ohridski praizvori«,] Hulja . . . Slobodan , Roden je balkanski Čovek. Mi svejedno patimo, Svinje ~, Ijudi. . . reptili.. , A gde je vaš spiritistički stô barunice? Stradaju uvek samo dobri nedužni Ijudi. DRUGI život? Vojvođa Putnik nije se javio ... Übili lekari moju dobru majku. Dugo dugo treba treba patiti patiti PATiTi Raste samo PRVI Život, Umreti lakoća. Prisižem.

MAKROSKOP

STRAVINSKI NOVA MUZIKA DOBRONIĆ.

STRAVINSKI NOVA MUZIKA DOBRONIĆ. (Povodom jednog konccrta u »Glazbcnom zavodu« 7. IV. 1922.) Pre syega: pcvanje nije umetnost. Pevanje je samo veština, Možo li sc uopšte muzika interpretovati pevanjem? Ne može! Umetnost se ne može interpretovati. Rc-produkcija je sredstvo a sredstvo nikada nije umetnost. (U slikarstvu: boja, kist, platno nisu umetnost. U muzici : pevači guci violinisti, klaviristi i ostali interpreti nikako nisu umetnici. Opera se zato i ne može uzeti kao umetnost, U pesništvu: deklamacijc i razna »pređavanja« deluju imitatorski i neumetnički. U filmu: platno, projektor, celuloídpapir sve su to samo srcdslva. Pevac ili gudac adekvatan je celuloidpapiru bilo koie vrstc a ipak su oni neka privilegovana prima »umetnička« klasa kao i slikari!) Muzika je apslraktna realnost, Pevanjem ili sviranjem nipošto se ne mozo dati realna apstrakcija umelnosti muziko, A reàlna apstrakcija u muzici je b i tna. Zato stari otrcani način »umetnikovanja« za afirmaciju umetnosti je apsurdan. Muzika mora delovati sama po sebi, neposredno, primarno (gajdaš ciganin ili sevdalija u času kad daje ono primarno od sebe i iz sebe on stvara i veéi je umetnik od sviju komornih pevaca i virtuoza na violini, čelu ili klaviru). Delovanje munje je nepatvoreno i dozvolite munja se nikako neda ni otpevati ni odguditi, Guci i pevei i tipci su samo rđav staromodni dalekozor kojim se privlači udaljenost. Imamo tek predodžbu o blizini dok je sama realnost i postojanjc vrlo dalcko. Takav je odnos medu muzikom i njezinira interpretatorima koji su stvarno samo pseudoekvivalenti sa manje ili vise sposobnosti odnosno kvalitete. Tako je sa pesnicima koji su »opevali« jedan dogadaj mesto da su spevali sâm dogadaj, Tako je sa slikarima, koji slikaju videne predmete mesto da stvaraju nove nevidene forme i predmete. Tako je sa muziéarima, koji takode slikaju osećaj ili forme tonovima čistih títraja (kao da je muzika čistoća titra jal) koji sačinjavaju melodiju po zakonu (kao da je umetnost melođična i zakonska!) mesto da daju apsolutne tonove u njihovoj atomskoj korelaciji bez obzira na harmoniju ili skalu B-mola ili G-dura. Mi smo culi i videli interpretovanje i reprođukovanje muzičkoga »kubiste« Rusa Igora Stravinskoga sa podsmehom samih interpreta. Ñama je to posve razumljivo i jasno (i mi smo se podsmehivali), jer Igor Stravinski se ne sme i ne može pevati pa makar on sam bio uveren o protivnom. Ta nemoguónost ieži u samoj prirodi njegove muzike (naročito!) i prirodi Ijuđskog glasa uopšte, Te dve krajnosti ovde se nikako ne pokrivaju. Naprotiv muzika Antuna Dobroniéa u tolikoj meri je podesna za pevanje u koliko