Zenit
Treći čistilac cipela i žena zemaljskog poglavice: I ja pišem drame. Ne smeta to što bolje čistim eipele. Sve sam zapljuvala бак pod pseudonimom, pa nisam bila takve sreće kao vi. A kako ste vi to pljuvali? Komunista i dramatičar: Kako ? Jednostavno; crveno. (Sapée) Ja sam komunista. Treći čistilac cipela i žena zemaljskog poglavice; Aaaaaaaaaaaaaaa (Duga stanka) Bili i ja mogla biti ko ministar? Komunista i dramatičar: Ako postanete internacionalna Eva. (Plaça odlazeći) Dođite večeras biće revolucije. Svi : Reeeevovovolululucicijeeeeee. Univerzitetski docent i umetnički kritičar (dolazi) ; Etika renesanse kauzalno sa Šekspirovim hamletizmoni determinira supstaucije intelekta i komponuje principe kao neo-bazn za dokaz artističke inferior nos ti. Suknjotrčac i urednik društvenog časopisa: Sve to ne pomaže. Treba imati malo sreće i pimo žena. Lako je vania sviraa. Sva vaša slava moja je zasluga. Sve sam ja štampao u svoin časopisu. Tobože onaj me sad više ni ne pozna, a dao sam mu čak i jedne hlače, koje nisu bile sasvim poderane, s amo da napiše o meni dobru kritiku. Morao sam čak oterati i posleđnjn žemi pošto je bila mrsava. Prevario sam se, da će rni doneti novaca. Eee . . . que belezza una piccola ragazza. Gospe mi, propada svaki onaj, ko nezna dobro unovciti svačiji patriotizam. (Odlazi). Drugi čistilac cipela, revolucioner i književnik: Dobro je to - bogami dobro. Samo nama revolucioncrima, pošto smo pobegli iz Srbije i vratili se iz Fraucuske ide rđavo. Ova ništarija. koji je moj odličan prijatelj, oteo mi je sla vu. Mene je oterao da zaradujem cisteci cipele za revolucionarni pokret, a u to vremc on je sve prepisao pre mene i izdao pod svojirn imenorn. Uvek veliki pâte i stradaju. Zato sam se osusio. Imao sam 57 kg., a sada samo 80 kg. Prokleti ponor. Krik iz ponora . . . Mali kolporter i riporter: Dosta sam za radio s jednim narodnim poslanikom kod monopola dühana. Za život mi vise ne treba. Vise ne éu prodavati novina. Još samo večeras »posebno izdanje« a onda . . onda .. «snovacu svoj list. . . bien urednik .. . narodni poslanik .... Ah . . . Predseđnik uđru/enih mumija i političar; Zu rite se! Moram na sednicu republikanskog odbora. Tristo pedesetl mémorandum .. . Sve su to nereaini Ijudi. Tako rni majke bo/.je sve éu ih dati povešati, ako ne budn liteli svuéi kapute i hodati u sirokim gacama. Republikanei ! Mora se biti praktican politikus. Pare, pare? Sviđa mi se što tako ozbiljno cistite cipele. Samo politika od seljaka izbija pare. Hvaljen Isus i Mari ja (odlazi). Burzovni senzal, bankar i novinar (zapisavši sve što je prednji govorio) ; Bas dobro. Ne treba da izrezujem strane novine. Sen-za-cio-nal-ni intervju ; Velika pobeda narodue misli. Uzmite sutra mise novine. Sern burzovnih vesti biée i Ijubavnili pikanterija ; jedan sadista odgrizao dojkn maloj devojčici od 9 godina. Pikantno, zar ne? Sutra pada dinar. Verujte mi, ja sam burzovni senzal, bankar i novinar. Provizija veé je u džepu. He. Gladi bradu. Živela Jugoslavija ! Kokota i pobornica za ženska prava: Zar ne divne su шоје de-gro svilene čarape (povlači suknju polako do iznad kolena). Prvi čisiilac cipela i akademski slikar: 0000 . . . no ži ce su nmogo lepse. Ženskc noge i aktovi osnova su svakog dobrog akademskog slikarstva. Ja éu ih jedamput naslikati, sa vašim dopuštenjem, ali ku bisticki. Kokota i pobornica za ženska prava: Ah to je nešto à la Wiener Mode!? Prvi čistilac cipela i akademski slikar: Ne, madame! To je slikarstvo: Chic parisien. Kad sam bio u Parizu —• oh Pariz! minci o sam modu i mrzim ovaj blatui nekulturui Balkan.
Kokota i pobornica za ženska prava: Tarno sigurno irna otmenih ženskih klubova, Celi život borim se za žensku slobodu ali muskarci nemaju rnnogo srnisla za nas sirote žene. Izgieda mi s vama bi se mogla lako sporazumeti. Naročito mi se svida vase slikarstvo: chic parisien. (Polazi) Dodite veéeras u »MusicHall« treéi stô desno. Zovite: Ameia. Moramo suzbijati prostituciju. Prvi čistilac cipela i akademski slikar (duboko se pokloni i poljubi joj ruku) : Au revoir. Stanka. Na nlici vreva. Trübe. Bubnjevi. Muzika kraljeve garde. Izdaleka tvorniéke sirene. Dreka kolportera: Posebno izdanje »Vrerae« »Politika« »Novo s ti« Svi čistioci sednu u uzvi Šene stolice. Brišu zuoj krparna od cipela, duvaju u vazduh i zure u beli zid. Vlasnîk modernog salona za čišćenje cipela, narodni poslanik, doušnik i homoseksualac : Donesi »Vrenie« (Jedan od éistilaca izlazi. Odmah se vraéa donevši novine) Večeras doéekaj me u krevetu. (Cita sporo ženskim glasom. (Istodobno jedan nevidljivi operator vrti aparat i projicira sledeéi film na belo platno ili zid): VELIKI ZLOCIN I SAMOUBISTVO MALOG COVEKA hipersenzacija u 33 čina i 7 epeha T] sredu 31. januara o. g. oko ü sati uveče, odigrala se u Gunduiiéevoj nlici velika tragedija, ko ja baca veoma ružno svetlo na nas giavni grad. Skoro sasvim je platio životom naš ugledni gradanin i uzor patnota bankar gosp. F. Cviker, pošto je jednoj sirotoj žeui odnosno mate ri neopskrbljene dece, hteo huinano i materialno da pomogne. Dobro se uvek zlirn uaplaéuje. Evo kako se desio taj nesretni sluèaj po priéanjn verodostojnih piljarica: Ugledni bankar gosp. F. Cviker, veé dulje vremena, bacio je oko na lepu udovicu, čiji se mnž nedavno sunovratio pod tramvaj br. 36, poste je na njega pala sumnja, da je okrao uglednu bankarskn radnju spomeuutog gosp. F. Cvikera. Bilo ih je doduše, koji su držali, da je sam bankar zlonamerno potvorio pokojnika, da ga makne sputa do njegove zone a i kao politiékog protivnika. Ali to je veé i u uovinama demantovano pod brojem 4726. Bankar prolazeéi siuoé preko glavnog trga, spazi lepu udovicu pode übrzanim korakom za njorn ravno do kuée. Tik pred vratima zamoli je, da li smo uuiéi s njome sto je lepa udovica odlucno odbila. Gosp, bankar joj je pokušao dokazivati, kako ni je uzalud, i da će njezin život odmah od sutra krenuti na bolje. Sve te lepe i humane usi uge ni je htela udovica da primi. Brzo je otréala u svoj s tan, ne usudivši se nikoga zazvati u pomoé zakljuca vrata. Njezin dobroéinitelj sledivsi je u korak, otpiraéem naglo otvori vrata i pouovo ih zakljuca. Nekoliko vrisaka i zapomaganja odjeknulo je u noé. Iznenada, nesretuim slučajem, dolazi stariji siu i zateée nepoznatog éoveka gde mu siluje mater, kojoj su usta bila zabusena mi ri sa vom maramom. Siu, u uavali vlastite krvi, potegne revolver i opali ga u leđa nezna neu koji se stropošta sa postelje. Na mesto je odmah dozvana policija i sluzbujuéi lekar, koji je ustanovio, da ce gosp. F. Cviker ipak ostati u životu. Nesretnik je odmah prevežen u bolnicu a ueobuzdanog siua odvela je policija u zaslužen zatvor. Udovica je ležala u uesvesti do ponoéi. 1 tako je zapeéatila svoju nesretnu sudbinu jedna zena, koja ni je imala snage, da životu pogle la ravno u oci (Zatim je projicirano nekoliko savremeuih reklama ; »Alda-caj« »Fiksum« »Bosna-film« »Union« bonboni) Mali kolporter i riporter (uleti zadihan. Urliče) : Moj brat obesen .. . Majko . . . Moj nesretni brat. . . (Pao je. Oko njega razbacanc novine. Narice) Nas dobri jedini . . . obesio seeee . . .