Zenit

I doista. pojavila se, u zadnje vreme, citava legija Skerlića. Uostalom, ko ne pozna staraëčkih ambicija, da budu vecno mladi ili staracku tragicnu voljicu, da uvek ostanu u životu, i uvek pred mladima ? Tko ne pozna njihovu sedu slabost, da u pomanjkanju seksualnc i metafizicke potencije, mašaju se ona nije mozga, nestrpljivo tražeći papirne peéi u kojima ce spaljivati mlade (Sledbenioi Landrija!) Ta legija lažnih Jovana (posle lažnih JDimitrija!) otpočela je preko dnevne stampe u Beogradu spaIjivati mlade pesnike a nije ili stid, sto nigde ne upotrebise ni 1% svoga temperamenta i odlučnosti na spaljivanjc javne prostitucije, pljacke, šiberstva, mesetarstva, mondenstva sviju antikulturnih uakaza nasega vremena. Sramota je, sto predstavnici nase âtampe (gde je udruženje književnika i novinara?) dopuštaju danas, da se ijednog pesnika u svetu (koji jedini nose dušu i pišu istoriju patnje celog covečanstva!) nazi va i krsti nizom bezbrojnih i odvratnih epiteta, koje oui nikad ne upotrebljuju ni za najgoreg zlikovca bilo koje vrste. Zar je moguée; i sa socijalnog gledista. da ikome bude đopnšteno to fakinsko pljuvanje na uove pesnike u našoj zemlji (bez obzira na njihovu umetniokii vrednost!), dok su po svim konvencionalnim pravilima liseni toga svi ostali građani, mcdu kojima ima milijima sto ne vrede ni tolikf), koliko najrđaviji pesnik naše zemlje. Ima nas doduše, koji potpuno svesni svoje nesreéne sudbine u danasnjern društvu (zenitistiî) bore se odluèno i nepokolebivo sa svima i protiv sviju, znajudi dobro da front novih mora biti intaktan i sacuvan, posto jednog dana mora doéi do borbe prsa o prsa. (I došlo je!) Ali bilo ih je i takovih, koji su nas nedrugarski izdali, a time i sebi obesili konopac oko vrata. Svi ti hteli su biti prvi, a evo danas, najslabiji su otpor navali »odozgo«. (Mukom muce!) Počeli su ili strasno spaljivati oni isti, kojima su se u svojoj naivnosti podavali i umiljavali svi oni antizenitisti, koji nisu znali održati stav jedinstvenog i nepomîrIjivog fronta. (Gledajte Zenit!) Po iskustvu u bezuvetnoj prednosti prema ovima, dobro su uoëili tu slabost neki skerliéi i popoviéi putem svojih špijuna (koji su se za volju dnevnog uspeha dobro snalazili među jednima i drugima) te pomalo sacekavši, da ponešto još i nauče i potajice procitaju po koju noviju knjigu digoše veliku liajku. Njihova imena prevnëena dosta debelom prašinom a ohrabreni velikim delom istinskog šarlata-

nizma mnogili mladih pseudozenitista, trebalo ih je ponovo oziveti putem novinskih feljtona i stupaca. (Dakako, oni su uzeli pod svoje okrilje i nckoliko »mladih« ali i najnevrednijih!) Veoma karakteristično. Strateško razmeštanje knjizevaih okupatora izvrsavalo se po planu bas krajem decembra pro šle i pocetkom januara o. g. u redakcijama beogradskih dnevnika. (Pisac ovih redova bio je tome prisutan!) I doista, poste su ipak mladi postali opasni i posve zasenili »slavu« starčića, otvoriše ovi poslednji koncentrisanu vatru na dekoncentrisane mlade beogradske pisce. Ni po cuda. I ako mi, ponevsi na svojim ledima i posle zenitističke večernje u Beograd u prvu vatru carkanja mi snw se posle nasmejali nesretuoj sudbini onih, koji su. vodeéi ocajnu borbu protiv Zenita î zenitizma, vodili je protiv sebe a u korist svojih kratkotrajnih protektora i protivnika. Za njihovu veliku Ijubav i francuski bon-ton, za neprocenjive usiuge, danas ih oni spaljuju u novinskim peéima kao Landri svoje histericne Ijubovce. lako svi oni nigde ne spominju zenitizam, svejedno, ovo je besomuena borba protiv zenitizma i njegovih rezultata, koji se uasilno poriču. Gde ste mladi? Gde su vase grandiozne fraze? Vi tražite i zadovoljstinu za povredu »dostojanstva književnika«, a to isto, ako ne i gore cinili ste prema svojim drugovima zenitistima koji su vam dosad u svemu prethodili i prednjacili. (Možda bas za to?) To su samo posledice, koje rezultiraju iz vase literaromanije i vase slabosti, sto muški niste održali jedinstvo fronta i pre branili ëast svoju i svojih boljih drugova. Za vas je kasno. Protivnik je, sa jacim oružjem, i jaci od vas. Samo naša delà ce pobediti, Mladi u jedan front! Sabite redove! Ako i jedan redov napusti svoje mesto, ogresio se o strogi sud novih umetnika, koji neée kompromisa nego odlucnu bitku. Pa, do viđenja na nasem zenitistickom kajmakëalamu . . .

Lj. M.

Pikaso Arlekin

MAKROSKOP

VELIKI USPEH II. ZENITI STIČKE VEČERNJE,

koja se održala u Zagrebu dne 31. januara 1923. u velikoj dvorani Glazbenog Zavoda, ima svoj posebni zuaeaj. Prvo zato, što je brojni poset publike uprkos vrlo mnogili plesova, desavuisao nernost zagrcbačke stampe, a drugo to, što su zenitisti i publika zajedno prilepili nekoliko vruéih Samara onima, sto veé dve godine nauckavaju na zeuitiste neupuéene gradane. Zenitisti stckli su na toj vecernji neoëekivane simpatije, a dokaz je za to, što je publika ne samo pažIjivo saslušala zenitiste, nego opetovano ustrajno pljeskala za vreme samoga programa. Napr. iza reci g. Ve Poljanskoga »Ko se od vas digne protiv zeuitista, znamo, da ili laže ili je idiot« publika je burno i dugo pljeskala. Bilo je i svneha toliko, koliko su to baš zenitisti sami želili. Tko da se i ne smeje, kad su onako uspesno skiclane maske sa odvratnih glavurina savremenîh tîpova ..u nasem vremenu i društvn. Tko da se ne smeje vratolomnim bravurama Poljanskovih pesnickih paradoksa? Zenitizam, tu istu vecc bîo je odlucnu bitku, koju je dobio sasvim sigurno u tolikoj meri u kolikoj caplinizain pobeduje svojom vlastitom snagom ceo jedan svet. Tu postoji jedna nesumnjiva veza jer oni. koji se duboko i iskreno smeju Caplinu, srneju se njegovoj veličini (misleéi da je to glupo) a oni koji su se smejali na zenitističkoj vecernji, smejali su se isto tako jednoj veličini i snazi duha, koji je svez, mlad, nov i stvaralacki. Potrebno je biti toliko jak i snažan, da izgledas smešan i toliko smešan i groteskan, koliko važe tragika čovečjeg života. Potrebno je biti toliko superioran, da izdržiš svačiji smeh i toliko se smejati, da ti ne može niko odoleti. Potrebno je biti zenitista, da se duboko oseti vreme i šuplji-