Zenit

нутрашљој фирми, него je oн такође најоогагији и проблемима свестранији.« »У београдском издању »Зенита«, упpкос невоље овога времена, приредио je пеcник Љубомир Мицић уметнички одлично олремљену Архипенкову мапу »Нова Пластика.« У предговору изводи Мицић на убедљив лачин, да je Архипеикова уметлост етала на путу ка »Оптикопластици«, како он значајно обележава нови стш апоолутне плаотлке.« »15 приложених фото-репродукциј a последњих Архипелшвих дела, изабрале су врло карактеристично за означавaњe Архипенкове уметности, која не даје више моделиране илустрације него ради са простором и обухвата простор помоћу расчлаљивања и покрета« Der Deutsche. 1923.

Зенитова међународна изложба нове уметности,

Зенитова међународна изложба нове уметности, биће отворена y месецу фебруару или марту. Са наше стране све лрилреме су готове али постоји непредвиђела запрека радн лросторије, y којој бж ce лмала отворити прва интернадионална изложба y нашој земљи, Изложба he садржавати лреко 100 оригинала нових уметника целог света, a дан отворења биће објављен путем зенитистичких плаката и антизенитистичке штампе jooja нам y тхж емеру буде хтела изаћи y сусрет. Изложба, коју he отворити Г- Љубомир Мицић са конференцијом о новој уметности и сликарству најављена je такође и преко неколико иностраних часописа и дневника a траjahe само 10 дана.

Зенитистичке вечерње y Банији,

Зенитистичке вечерње y Банији, које je летос одржавао Г. Маријан Микац, имале су уопешно дејство: смех на вагане! Нико није знао зашто ce смеје то je главно. Само предавач имао je о томе јасну предоџбу. Купатило Топуско, старе историјске вароши Сиоак и Петриња, доживеле су ретку част: да буду зенитизоване без галванске струје и почаствоване зенитистичклм еланом једног песшгка, за кога су сви држали, да je и он глуп као и мудраци са ћелавим смешком.

Зенитистичко позориште.

Зенитистичко позориште. Под овим написом, y броју од 31. маја 1923. изашао je чланак. y београдском дневнику »Време.« Сарадпик споменутог дневника (по cвом знању амалин a по свом звању позорипни уљез) замолио je Г. Љубомира Мицића, да му каже неколико речи о зенитистичком позоришту y формм интервјуа, Пошто je Г. Мицић

унапред знао, да он не можс разумети оно што би му ce о томе предмету говорило, он je одлучио да молби споменутога бенефактора удовољл писмено. Taкo je и било. Чланак je изашао y потпуно несвареном стању и недопуштеној лрерадби тога амалина који ниједном речЛ није нигде споменуо откуда му то. Гиме je почињена ордгшарпа крађа једног нигде нештампаног рукописа, на преваран и невасплтан начин, о чему смо тек сада y стању да обавестима Haшe читаче.

Предавање о зенитистичком покрету y Београду,

Предавање о зенитистичком покрету y Београду, одржао je Г. Бранко Пољански y месецу дедембру 1923., на позив студената универзитета, y сали »Империјала« »Балкански Барбарогеније« y Суботици. »Балкански Барбарогеније« y Суботици. Под овим напиоом објавио je маџарски дневник »Хирлап« разговор његовог сарадника са Г. Љубомиром Мицићем, 31. октобра 1923., који je y његовом лицу смеђем као уље видео одлучну лојаву, » са бреговитим челом на коме ce рефлектују понори и клисуре Балкана, y миниатури.« Пажња самог »Хирлала« коју je већ неколико лута показао према Зениту и зенитизму, свакако je карактеристичла. То није баш ни мали шамар, кога дели нашој штампи један маџарски дневник из унутрашњости.

Италијански »L’ Ambrosiano « o Љубомиру Мицићу,

Италијански »L’ Ambrosiano« о Љубомиру Мицићу, говорећи поводом светске антологије »Les Cinque Continents«, вели дословно ово: »...не могу заборавити ни југословенског песника Љубомира Мицића, са његовим речима y простору, доиста оригиналним и мисаоним.« (Паоло Буци Paolo Buzzi) За песнике Александра Блока, Мајаковскога, Еренбурга, Кашака, Најмана, Љубомира Мицића и др. вели: Ево најбољих песника с којима можемо све главе својих лепријатеља пајуспешниије набити на колац.«

Бугарски часопис о зенитистичким песницима,

Бугарски часопис о зенитистичким песницима, y једном чланку под написом »Најновија српска лирика« пише о зенитизму и зенитистичким песмицама, и ако доста повољио, ипак са много разумевања и непозлавања- Он je додуше тачно истакао, да сем зенитизма ниједан други песник илл »група« не носи евоју чисту marque dеposcée. Али говорећи о многим песиичким баластима ван зенитизма, писад y зенитистичком покрету сем Мицића и Микца