Zenit

13. аероплани nocehyjy облаке, прелазе гробља, гробове и градове. а никад не he да се спусте на тупе крстове и оштре громобране. м»ихови пилоти немају смысла за конструктивно сликарство и земаљску људску судбину. ни мртвим ни живим песницама (после неколико смрти к oje су надживели) не вешају се више зелени венци цвећа ни тврде корице сувога хлеба, а камо ли да их благослове аероплани? Зато, наши спиритоплани залећу се под округла крила машина и раденика, где пронађоше нову и савремену естетику духа и механизма, наши идеоплани високо узлећу из наших груди, у безбројне хангаре рада и љубави, у аеродроме братства свих л>уди и свих континената. стара песма на нов глас! где има срца, тамо има и сунца. где има нових лесника, тамо нема ни старог хлеба, тако je у великој србији или југославији или схс како коћете. 14. сви сирови елементи живота прегварају се у дело помоћу енергетике зенитизма. наш живот гори као пречник смрти. смрт je круг. иемогуће je, да људи буду истовремено правац и круг, бежите из круга у правац, у правац! и овде je могуће само обрнуто од геометрије: побости вертикалан правац у срце хоризонталног круга зенитизам ! внергетички императив je зенитонова барбарогеника луде и дивље мисли шестое континента балкана. а ко je то зенитон? зенитон je ванумно чудо: синтетичан човек надживота, син балканске тугоматере фата-моргане. београд, 1. маја 1924. Р. S. овај есеј биће објављен на немачком језику (.Sturm* — Berlin), на енглеском („S4N* Northampton), на фла майском („Het Overzicht* Anvers), на пољском (.Blok, Warszawa), на француском („La vie des lettres* —Paris

ЉУБОМИР МИЦИЋ

Београд

Louis Lozowick New-York Original „Zenit- Galerie“ Belgrade