Zenit

Зенитисти на међународним изложбама

Зенитисти на међународним изложбама. По узору на прошлу Зенитову изложбу, отвара ce 1. децембра прва Међ. Изложба y Букарешгу и y Берлину. На обе изложбе позвана je и Зенитовз група, да узме учешћа.

Међународне анкете.

Међународне анкете. Чешки часопис „Bytova Kultura“ (Wohnungs-Kultur] позвала је на своју анкету и нашег уредника Г. Љубомира Мицића. Њггов одговор биће објављен на немачхом и чешком језику a такође и на српском y следећој свесци п Зенита“.Такође француски часопас „ Philosophes“ расписао je анкету „Votre méditation sur Dieu“, на коју je такође позван Г. Мицић. Бележи Пољанскову „Паника под сунцем“.

Јубиларна изложба „Ладе“

Јубиларна изложба „Ладе“. Једаи жалостан јубилеј скромних уметника (надамо ce да њихове претензије нису велике) пао je бдш y дамс, када je један дошљак и шибер сликама доживго y Београду редак јубилеј краљевских пзчзсти и големих нозчаних признања. Сраман je овај догађај, колико за бзкалинску средину једне велике вароши, толико и за Уметничко Оделење, које издаје неквалнфиковане квалификације једном кичеру Ханзену. После овога, с пуним правом и трговци сликама y „Извозној Банци“ могу захтевати званичне квалификације, јер взљда није потребно наглашавати, да ce далеко бољих слика налази код њих него су слике овог штићеника „Јадранске Страже“. Сада тек, неколико речи о самој изложби „Ладе“. Ззр је то уметнички биланс двадесетгодишњег рада? Са жалошћу ce мора констатовати јасна беда y области сликарства и пластике, са којом смо имали прилике да ce упознамо на овој изложби. Без разлике, сви ce излагачи боре искључиво са занатом. Ни један од њих, ни мртви ни живи, вије успео да савлада занат. Тек после савладаног заната, може ce приступити уметничком стварању. Пре тога ослобођења као и ослобеђења од романтике, сенгименталности, литерарности и свих оних немсгућих заблуда, које y опште немају везе са ликовзом уметношћу нема уметности. Да не говоримо сасвим негативно и сасвим неповољно о представницима овог неизрецивог дилетантизма (јер имамо y овом случају и социалних сбзира) споменућемо њих двоје који заслужују скроман изузетак! Ана Маринковић (са пејсажом „Стари Београд“ бр. 30) и Милош Голубовић („Девојчица y Пољу“ бр. 9 и „Мајка из Шумадије“ бр, 10). Ово je повољна реч само о наглашеном сликарском таленту, a нипошто о сликарској уметности, Срамота je школско незнање тумача Н. Вулића,

Изложба Мале Антанте Жена.

Изложба Мале Антанте Жена. Безусловно je непријатно ући y изложбу, a имати ocehaj као да смо ушли y несимпатичну трговину, где вас силе да будете купац па макар били и празних џепова. Од свега шаренила и незнаља с којим смо ce срели, (незнадоше нам рећи, одкуд

y Слооачкој косовски мотиви!) најпрајатнлја je била соба, чији ценгар беше мангала a десил угао миндерлук. У сликарском оделењу ззпажају ce слике двеју талентованих аматерки (гђа Ана Маринковик и r-ђица Дујшин) сем ритмичких и једино добрих цргежа сликарке Анке Кризманић из Загреба. У оделењу књига грохотом смо ce смејали једном јадном „песнику“ са дугом косом, којн je назначио на својој фзтографији, да je између осталих, сарадница и шаљивог листа „Коприва“. Здпазили смо и врло добре фотографије г-ђе О. Clement из Ззгреба.

Народно Позориште.

Народно Позориште. Ми заправо незнамо, зашго ce наша позоришта зову народна, a свзком паметнијем човеку je јасно, да она са народом немају нишга заједничхог. Можда je „Свадбени Марш“ неки народни и национални комад? Ради тога, a можда и ради бобица што сукње носе (мислимо на глумицу г-ђацу Бобић) однео је Г. Предић rahe на штапу. Она несрећна „Политика“ са својим свевидом Г. Милићевићем! Он кад гађа баш ретко да промаши. Тако и овај пута, јурну куршум равно y чело бившег управника Милана Предића. Добро je то. Ta он je на силу хтео да нам из Загреба доведе Бранка Гавелу, једног ноторног сценографског плагијатора, надасве неписменог и неспособног позоришног човека. A успут, нека ce не заборави, да je Бранко Гавела један национални ренегат, који ce само из ниских мотива одрекао православне вере и примио католичку све уз образ једне угледне и старе српске загребачке фамилије, која га од тада уопште не позна. To je било онда када je то доиста била велика и морална срамота.

ВAПИ3 A М

Нико нема што Вапа имаде ! Вапа има фабрику хартије, Вапа има државу ортака, Вапа има славу Србадије, Вапа има порекло јунака, Нико нема што Вапа имаде! Вапа има срце од опанка, Вапа има милионе пусте Вапа има друштво професора, Вапа има и бркове густе, Нико нема што Вапа имаде! Хај ! Што je Милан Вапа, то ce зна, Амо паре живела Шумадија!