Zenit

Deine weisse Haut schimmert im Sterben

meiner Augen Morgenglanz meiner Abendsehnsucht Ich aber springe über das Gewölk meiner Tage Ich aber taumele im Geheul meiner Sinne. Deine weisse Haut leuchtet in meine Wirrnis Wölben deine Schenkel sich in nehmender Abwehr Blickt dein verschlossenes Auge in meine geöffneten Glieder Dein Leib blüht im Sterben meiner Augen Dein Leib atmet dem Stürmen meines Blutes Gib mir den Kelch im Sterben meiner Augen Blind lass mich in deinem Schosse weilen Aus Nacht yerstossen in dir geborgen

Hervarth WALDEN

Berlin

ПУТИ КОТОРЫЕ МЫ ИЗБИРАЕМ.

Нет времени, которому б родиться Не захотелось в рокоте машин, Нет времени, которому бы птищй Не захотелось петь над пажитями ржи. Нет рощ, которые б не гнали Что значит утра вздыбленный пожар, Нет молнии в селянском мае, Что не повторена в лелеемых межах. Нет осени, которая б не окружала 3-Задой теплою сердца, Нет зорь, которые б не зажигались В очей задумавшихся озерцах. И мира нет, который бы не заслонила Крылом летуньи ласточки любовь, Ей резать воздуха синеющие жилы, Ей волн поймать разымчивый прибой. Но есть пути, которые мы избираем, Они ведут чрез кряжистый октябрь, И вот Россия, как дредноут вздрагивая, Идет в открытые моря. Нет времени, которому б остановиться Велел мифический Навин, Нет имени, которому бы птицей Не захотелось пет над пажитями нив.

Григорий ПЕТНИКОВ

Москва

Музеј

Сан, јава, небо, бог, живот, смрт све je фикција, фикција и маска: важно je да шета, охоло шета отмена мазга. Само сам у марамицу цепну шапутао љубав и на тврдом кукурузном хлебу. Кроз болни мој Санцак режале су оружане сенке предака у кланцима залеђеним. Планино, туго, збогом, ja одох у музеј кроз ко|и трамваји јуре пуни избљуване љубави моје. Њиха се над свима, њиха разапета банкнота мултимили jap дера бога. Помозите милостивом господину да уставе с ручка јух, помозите му да прочита мој чланак: Онанизам у тамницама Додајте милостивој журнал да види изложбу леђа у Лондону Мадмазеле једу чоколаду пролетери лочу алкохол. Свуда јасна или нејасна заповед: Покри се ако ћеш да живеш Покри се, покри се, покри се. Само за мисли предате у гардеробы одговара се Па шта ће моја сала осветљена музиком пуном лептирова? И шта he бомбе смеха? Све je музеј.

Риста РАТКОВИЋ

Београд

Брука и црна рука

Све у стиховима звучи као празан стомак Моје дубоко je убеђење Када човек хоће да буде глуп и дубок Онда пише стихове О чичи Мији и тетки Лији.

Стеван ЖИВАНОВИЋ

Загреб

»Nous sommes certainement des Barbares puis qu’ une certaine forme de civilisation nous écoeure" Un peu du zênitisme (mais beaucoup!) sous le nom des surréalistes. N’ est pas mes chèrs surraessieurs? L H.