Zenit

пристајем да будем обешен на Теразијама уз народно весеље мојих многобројних противника, непријатеља и мрзитеља. 10). После оснажене забране моје књиге и после тужбе Општег Оделења Полиције, ja ce y чуду питам: зар je доиста неморално волети СВОЈУ жену као човек, зар je неморално, ако тај исти човек као песник изрази лепоту миловања и лепоту СВОЈЕ жене овим стиховима: 43 „а јутром својој жени милујем дивне кукове a плећа 44 ако девичанскн допусти“ Ово je лепота поезије, и нажалост, није ми познато, да je лепота кадра да науди јавноме моралу. Да ли лепота може да буде штетна по јавни морал, то питање није за дискусију. 11). Или, зар може да буде опасно по јавни морал моје гађење над савременом штампом, која je огрезла y блату проданих савести и душа кад ja баш y име једног вишег морала изражавам мисао: 53 „алооооооооооооооо 54 скачем лудоглаво y мој идеоплан 55 да сломим шупље моторе cвux фабрика курвањске штампе “ Шта ћемо? Само једном једином речи могао сам да изразим оно што сам хтео. Само том једином речи могао сам да изразим моје дубоко огорчење против највећег културног зла које y свету постоји, осветливши том речи њену суштину и њену утробу. 12) Идемо даље: 70 „деде килави мудраци 71 напните лукове антизенипшсти од Ламанша до Црнога мора. Зар je неморално наругати ce својим непријатељима и подвикнути им: нисам кукавица! И то „килавим мудрацима“ што je y вези са памети) који су уобразили, да је почетак и свршетак света садржан y рођењу првога човека, рецимо Адама. Јер према њиховом схватању, после Шекспира нe може више нико добро да пише, после Адама не сме ништа ново да ce роди и створи, luto не би долазило из преосвећене кујне „апсолутне“ мудрости тзв. академизма или прастаре традиције. Зар ми ни то није допуштено? 13) Уосталом, сваки песник je несрећан (реч je само о изабранима !), кад мора да „доказује“ и „анализује“ своје сопствено дело. Тако и ja. Јер, уметност ce неда анализовати a уметничко дело само je собом достатно, да докаже своју чистоту, своју чисту намеру, ако je разумљено. Нажалост овим последњим, не могу да ce похвалим. Није само полиција томе крива. Јер више су криви сви моји савременици, књижевници и песници, који су за мене више полицајци него песници. И због њих, ja сумњам y чистоту побуда мога тужиоца, да он искрено стоји на бра-

година VI ЗЕНИТ број 39