Zenit

СУДАР СВЕТОВА

Фрагмент романа

Небо je мирно. Mope бурно. У дубинама нема никада мира. Треба веровати, да иза мирног неба има још једно небо. Оно je бурно. Ово, које ми видимо, мирује. Иза овога неба има још милионе небеса, о којима не треба мислити. Зашто? Просто. Конструкција човекове главе није таква да може мислити о свим небесима и о свим дубинама. Човеку би требало за таква размишљања хиљаду глава. Свака би морала трпети од претеране фантазије генија. Тада би ce можда могло замишљати све јасније. Mope. И поред мора линија. Цеста. Гвоздена железница. Воз. Позади му црвена лампа. Спреда велики Ахилов штит. Кога жели да победи овај воз? Куда јури толиком снагом. јури. И месец ce тресе. Обала морска тутњи. Поред морске обале таласи ce подижу од брзине. У томе возу мора живети нека надприродна воља, која влада свима стварима света. Можда je бесмислено овако почети причати једну комичну историју. Воз je већ одмакао. Мора je нестало. Брда. Месец су урушио за rope. Ноћ je замирала, Светло дана мучи муке рађања. На северном полу пева вечни петао јутарњу песму о изласку сунца. И тако je изашло сунце. Човек би мислио, да сваког јутра притисне неко на једно дугме и сунце скочи. Тог „некога“ прозваше богом. Заиста, говорити о богу, и о космичкој механици, тако, како je то већ постало обичај, недостојно je добро васпитаног генија. Семафори ce окрећу. Градови пролазе и воз број 777 стаје после дугог пута y центру једног континента. Из вагона број 524361 изишло je много света, али треба обратити пажњу на интересантну фигуру y црном капуту. Фигура y црном капуту сишла je са куфером. Зинула je. To ce могло видети. Дошао je човек. Узео je кофер. Црни капут je отишао, али сви су сапутници тврдила, да ce тај човек бацио под брзи воз Милано —Т орино. He може ce разумети овакав случај. Светина je гледала на тога човека, као да je шампион бокса. И заиста, то je био неки шампион. Али видећемо y чему je његова снага. II. Историја je сума глупости човечанства. Историја једнога човека je сума његових снага y позитивном или негативном. Историја човечанства биће вечно глупа. Историја појединаца јесте радост лудила неуравнотежених снага духа и тела. Гомилу je тешко учинити савладљивом јединицом за посматрање. Јединицу можемо посматрати и y најневероватнијим подвизима. Зато ћемо овде y овој статистици победа и пораза изнети лица поједи-

година VI

број 42