Ženski pokret

ске идеје у смислу демократизма, утицала је и у овоме погледу. Женско питање обухвата у главном три питања: о положају жене у браку, о њеном положају у друштву управо о њеном учешћу у култури, и питање о праву гласа, то јест о активном учешћу у политичком животу. Свако од њих обухвата безброј ситних питања. Жепе траже свуда у овим областима изједначење са човеком; једнакост. у браку, једнако учествовање у култури и једнакост политичку, правну. При томе има две струје: умеренија и радикалнија, за релативну и за апсолутну једнакост. Што се тиче узрока женског покрета, они су идеални и економски, као у свима социјалним покретима. С једне стране, жена тежи да буде на висини модерне културе, модерних идеја, и нарочито да буде самостална, да се призна њена вредност као моралног, аутономног бића; с друге стране, данашњи економски услови, економска невоља, бацили су жену у економски вртлог ван куће, да тражи себи рада и средстава за живот. Та два узрока немогуће је одвојити један од другога. Учешће у економском животу рађа тежњу за самосталношћу и свест о вредности, а тежња за самосталношћу гони жену у привредни, културни и политички јавни рад. Тенденција модернога друштва индивидуализирања и социјализирања сјајно се огледа у женском покрету; жена је свесна себе, она се индивидуалисала, јер учествује све више у социјалном животу, и обрнуто, зато што учествује у њему, постаје свеснија. Има више типова жена, и оне се на разне начине .сналазе у данашњем друштву. Пролетерка је од увек навикла. на посао ван куће, она је на то одавно принуђена. Сељанка непрекидно учествује у привредном животу, као и жене по нашим паланкама. Велики полет индустријализма није изненадио прву, али је значио велико изненађење за жену сред-

њег сталежа. Потребе су веће него што су биле, приходи недовољни. Нарочито је незгодан положај неудатих, којих има све више, и којих he сада у Европи бити веома много. Исто вреди и за удовице, којих he тaкођe бити много. У ствари, и оне су пролетерке, јер улазе у привредни живот што морају да се боре за опстанак. Из њихових редова су се истакле поборнице за еманципацију. Вође су им жене са вишим образовањем, од утицаја и идеја. Њима се, најзад, придружују добро ситуиране грађанке да би донекле избегле празнину живота, нарочито ако су без деце и несрећне у браку, што није реткост. Између пролетерке и буржоаске жене постоји једна разлика: пролетерка би хтела да се врати у кућу, у породицу, ка својој деци; буржоаска жена би хтела ван куће. Поред све те разлике постоје донекле и заједннчки интереси, који he их задржати у заједници само до извео нога момента. Заједнички интереси су у томе што мушкарци и када су лице крајњих социјалистичких идеја, несвесно, инстинктивно потцењују вредност жене и гледају у њој супарника. Али женско питање није само економског и правног карактера, Beh и тд тање обич аja и морала. Женски покрет има да се бори са традицијама и да промени расположење и схватање човека о жени. У том правцу важна је за еманципапнју идеја једнакости, наглашена ви пут у Хришћанству, лотом у XVIII веку. Данас иде у прилог томе схватање модерне науке, која доказује да су човек и жена само различити, али ни виши ни нижи једно од другога. Они се, дакле, допуњују, и пуну вредност имају тек онда када једно и друго даду отисак од себе у култури. Разлике између човека и жене изгледа да су овакве. Човек има ум комбинаторски, који дедуцира, наклоњен је апстракцијама, аналитичан је и геометријски; жена има финоће, такта, интуиције,

Број 3

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 9