Ženski pokret

БЕЛЕШКЕ И НОВОСТИ

Југословенске Жене на погребу Принципа и другова му.

У недељу 4-тог јула пренета су кроз Загреб тела младих јунака наше Босне: Гаврила Принципа, и другова му. Пренели су их соколи босански из Ческе, где су привремено били сахрањени и однели их родној груди њиховој, коју су они волели изнад свега и све јој дали, а која није могла ништа за њих живе да учини. Лежаће мирно и почиваће у заједничкој гробници, у слободноме Сарајеву, јер их је иста мисао одвела у смрт, као што им је за живота исти идеал светлео. Рано изјутра, у 6 сах. стигао је вагон с телима њиховим у загребачку станицу, а публика је пуштена тек у 10. часова, Сазнавши дан пре за њихов долазак, конгрес југословенских жена, који се тих дана држао у Загребу, решио је био да корпоративно изађе на станицу, ода пошту овим великим народним мученицима и положи венац на њихов одар. Ова тужна светковина била је веома проста и једноставна, а дирљива због своје простоте и искрености. Пломбирани вагон, у коме су почивала њихова тела, био је сав окићен венцима, зеленилом и цвећем, које су благодарна ческа браћа, широм њихове отаџбине, на свакој станици доносили и китили њихов одар. И они сматрају ову младу и изнурену децу, симболом своје слободе јер је она везана с њиховим делом, а земља ческа примила је прва њихова тела и консумирала још оно мало крви њихове, што је иза живота остало. Прво православно опело одржано им је на загребачкој станиди. Соколице и соколи, у своме лепом руву, формирали су око вагона шпалир почасне страже, с издигнутим мачевима окићеним цвећем. Света није било много. Сем изасланица

разних женских друштава која су учествовала на конгресу, нешто мало омладине и готово нико више. Венац Савеза Жена Српкиња, Хрватица и Словенкиња, чије су многобројне траке носиле преставнице свих наших племена, у свечаној процесији, пренет је до вагона и предат старости „Сокола", који га је окачио о вагон. Свештеник је затим отпочео опело, тихо и кратко. Од Сокола, другова покојника који су заједно са њима били у тамници и изасланица женских друштава импровизовао се хор, који је отпевао погребне песме тако лепо и дирљиво, како присутни не чуше никад раније. По опелу, г-ђа Јованка Шиљак, кћи поносне Босне, која свакад кад узме реч, чини утисак да кроз њена уста говори њена цела снажна и измучена Отаџбина 'и да из душе њене излази бол чежње и жеље милијона њених земљакиња и земљака, опростила се дирљиво с младим покојницама. Ниједног ока није било, које није засузило. Плакале су над праведницима све покрајине наше слободне Отаџбине. Замолила је сен великог дечака за опроштај, што смо га сви скупа данима остављали гладна, жељна залогаја хлеба и једне једине пријатељске речи, коју му ни у најтежим часовима страдања, нико од нас није могао да пружи. После овога воз је кренуо, односећи тела младих јунака, у тишини, не испраћен ни једним плотуном, # Гаврило Принцип, велики народни јунак и његово честито друштво, леже мирно у своме последњем одморишту. Његова Отаџбина, за коју је он једино живео и за живота и по смрти одрекла га је се. Живоме ни једне једине речи хвале или признања, не за његово учињено дело, већ за светлу замисао, велику љубав и највећу жртву коју човек може приложити, није му дала. Мртвоме, његова званична Отаџбина,

Бро i 4 и 5

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 3