Ženski pokret

духовне ренесансе, после овог прелазног болесног времена корупције, себичњаштва, луксуза, еротизма, бракова из рачуна и баналне љубави без рачуна. Оне he рећи онако исто као Ибзенов Брандес; „ходите овамо ви душе младе и свеже, нека један дах правичности развеје прашину која покрива овај мрачни теснац!“ Та омладина има пуно разлога да буде горда због старије генерације жена и пуна наде у млађу; за то ће она „у једном устрему гордости постати сама свој учитељ, савест ће јој постати бог, правичност свештеник а хуманост олтар и онда he душу уз душу покушати дело очишћења, оборити неодлучност, разбудити младога лава воље.“ За то је ваљда најсимпатичније била примљена на скупштини у Загребу појава младе студенткиње која је потсећела на младу лавицу која се буди кад је изговорила „дајте нам најбољу књигу за васпитање омладине.“ А та књига велика, вечита, најлепша расклопљена је преда њом; живот. Млада чиста душа и здрава памет одатле he поцрпети најјаче васпитање ; самоваспи'тање.. И одушевљена радом хероја жена, пуна љубави за хероје децу ставиће се сва у службу просвећивања свога мученика народа, потпуно, фанатично, без икакве помисли на материјалну награду.

М. Петровић.

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ „Друштва за Просвјећивање Жене и Заштиту Њених Права“ у Сарајеву.

До сада су се жене удруживале највише и готово искључиво ради тога да ублаже биједу и помогну сиротињи. Тако имадемо по главним градовима и по провинцијалним мјестима доста женских добротворних задруга, које су, како су најбоље знале, вршиле свој задатак. Након свјетског рата, који је жени најбоље показао шта она може, осјетила се потреба да жена прошири дјелокруг свога рада и да заузме своје мјесто у

свима правима и дужностима грађана једне демократске државе. Пошто је наша жена, (као уопште већина нашег народа) непросвјећена, увидјеле смо да ју треба подићи просвјећивањем, да знаде енергично тражити и бранити своја права и испуњавати своје дужности. С тијем циљем основано је у Сарајеву „Друштво за просвјећивање жене и заштиту њених права“. Прва скупштина одржана 10 септембра 1919. Ту је одређен програм рада и изабран привремени одбор, који ћe према томе програму радити. Овако исто друштво са истим програмом основано је нешто прије у Београду. Да бисмо стајале с њима у контакту, ријешиле смо да Београдско Друштво признамо као своју централу, али до ове скупштине није нам успјело одржати с њима сталну везу, те смо ми радиле, према усвојеном програму самостално. Beћ при конституисању Одбора усвојиле смо једно напредно начело: одбор није нарочито биран, него је у одбор ушло 20 оних чланица које су се саме јавиле да су вољне радити у споменутом правцу. На одборске сједнице слободан је приступ свакој чланици. Сједнице се држе сваке седмице. До сад је одржано 37 сједница и једна главна скупштина. Сједницама је увјек присуствовала већина чланица одбора и по неколико других чланица. Beћ на првим сједницама прешло се стварноме раду. Тако рећи ћутке је усвојен приицип да нам не треба много снаге трошити око тога да најпрво створимо капитал, као што чине већина друштава код нас. Ми смо одмах отпочеле рад на просвјећивању жене и заштити њених права I. Организовале смо низ предавања из хигијене и других друштвених питања. Предавања смо подијелиле на двије групе. Прва група су курсеви који се држе учитељицама, као онима које ћe

Страна 30

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 4 и 5