Ženski pokret

послове у друштву и стицати потребне квалификације за сваку професију. Даље, феминизам хоће да жена буде сама одговорна за сваки свој поступак и да као једину контролу за сваки свој чин има само своју савест. Удата жена да буде друг и пријатељ мужу а не његов роб. Закон који јој изреком налаже покоравање мужу њу понижава. Најзад, феминизам захтева да жена има исту материјалну награду за послове које врши као и човек“. Нарочити одељак у брошури говори о учешћу жене у политици, где она такође мора имати своје потпуно равноправно место.

Каква је мисија данашње жене

Један немачки лист, Der „Syndikalist", налази да та мисија мора водити пацифизму. Сва своја новостечена права, нарочито активно и пасивно изборно право, мора жена да употреби у ту сврху. Њој се отвара данас најшире поље рада у друштву пише тај лист и оиа ту може учинити несравњено више него човек. Жена силно утиче иа млађе генерације и у многоме одређује им правац развијања и мишљења. Она треба да их учи јеванђељу истинске човечанске љубави и да им улива у срце одвратност и гнушање према рату. Нека их научи да заповести о човечности и узајамној помоћи стављају изнад државних и војних наређења. Нека их заветује да никада не изаберу звање било припремањем оружја или на какав други начин служи рату. Сви напредни људи треба да помажу жену при томе, како би се однеговали нараштаји којима ће бити мрска и сама помисао да убијањем других траже и доказују своја права. Само тада моћи ћемо говорити о истинском препорођају човечанства.

Администратор ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА може се наћи свакога дана од 2—4 часа у згради Министарства Просвете (Канцеларија Женског Савеза).

ЖЕНСКО БИРАЧКО ПРАВО И НАЦРТИ НОВОГ УСТАВА

Није далеко дан када ће се састати Уставна Скупштина. Већ се oceћa оно предизборно грозничаво комешање и притајен рад на груписању. Поступно издвајају се и формирају идеје које ће руководити поједине странке при стварању новог устава. Досада су се појавили поједини предлози југословенског устава, од којих су ова три најглавнија: нацрт рађен од уставне комисије, устав од г. Стојана Протића и нацрт Г. д-р Јосипа Смодлаке. У погледу женског бирачког права, нацрт уставне комисије и нацрт Г. Стојана Протића потпуно су једнаки. Проматрајући комисијски нацрт наилазимо одмах у почетку на чл. 34 који гласи; „Уставна права важе за све држављане без разлике пола“ * Затим чл. 75. „Народно Преставништво састављају посланици које народ* слободно бира општим*, једнаким непосредним и тајним гласањем. Ближе одредбе о изборима прописаће се законом“. После овога нестаје сваке сумње у нама и ми већ себи пребацујемо скепсу с којом смо узели овај нацрт у руке. Али се то расположење брзо мути кад наиђемо на чл. 80 који на наше запрепашћење гласи: „Право бирачко има сваки држављанин по рођењу или прирођењу који је навршио 21 годину. О женском бирачком ира. ву решиће закон“ * Зашто то сад? Да ли да мислимо да је то случајна недоследност која се поткрала комисији, састављеној од наших најспособнијих и најјачих снага? Или да се иза ње крије неко неречено мишљење, нека неизречена намера која нас мора обеспокојавати ? Зашто, кад „уставна права важе за све држављане без разлике пола“, зашто да о женском бирачком праву решава закон? Зашто закон?

* Курзив је наш

Број 4

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 5