Ženski pokret

имају права на срећу, полазе да је траже даље, не бирајући увек путеве. Друге, повуку се у себе, закопају све своје идеале и ходају стерилне по свету, сматрајући да кад њима живот није ништа дао, не дугују ни оне њему ништа. Ових других је мање но оних првих. Али, истину говорећи, нису симпатичне ни једне ни друге, и тога ради брак многим поштеним особама бива антипатичан, наличи на тамницу, и ако он, сам по себи, није ни једном од тих зала крив. На све то, из истих разлога, наилази се и у слободној љубави, само што се тамо лакше, с мање болова и непријатности, долази до раскида. Ради свега тога намеће нам се рад, велики и смишљен, систематски рад, а не неред и анархија. Кад би у осећању потребе за једнаким моралом и жене пошле истим путем којим иду људи, живот би постао пакао. И овако у њему нема много добра; онако би био неподношљив, и човечанство би остало без и једне примене лепота и доброга, морало би пропасти. Човечанство болује, трпи и страда због недовољног морала. Али кад би и друга половина његова пошла истим путем, значило би лечити га на један немогућ и варварски начин. У питањима болести морала, као и при болести тела, револуцијом се не да ништа постићи. Ту је једини успешан и ако спор начин рада само помоћу еволуције. Силажење и другога пола с правог пута, у страну, значило би исто као кад бисмо рањавом човеку састругали све месо и мишиће, у очекивању да му израсте друго здравије ткиво. Резултат би био смрт у најстрашнијим мукама. He то, то је рђав начин, зао пут, би не води добру. Ране се видају споро, полако, потребно је времена и стрпљења, лечити их споља мелемима и превојима, а пићем лекова лечити злу крв, частити је, учинити је добром, која ћe помоћи да ране зарашћују бољим ткивом. За све то треба времена и прегалаштва. Крај свега што човечанство страда и што већина то осећа и види, из неке нечувене индоленције, нико се од људи не диже, не тражи да се промени с досадашњим начином живота. Напротив, они су први да дочекају осмесима и подсмесима оне које би желеле људству бољу срећу. Када би било могуће приредити једну монструозну изложбу и на једну огромну висораван извести све болеснике

ВЈ. I,

ЖЕНСКИ ДОКРЕТ

стр. 13