Ženski pokret

Благодарећи могућности да посећују више школе, жене данас врше такве дужности на које је мушкарац од вајкада полагао искључиво право. Има већ велики број жена чиновника, рачуновођа, секретара, стенографа, учитеља, апотекара, лекара, глумаца, архитекта, инжењера, и т. д. Зашто пак забрањивати жени вршење адвокатских послова ? Или ова адвокатска професија тражи за себе неке нарочите мушке особине ? И зашто жена, која може да постане лекар, мора се одрећи права на адвокатуру ? У истини, каква је нелогичност! Жена свршава правни, факултет, ствара канцеларију, врши свој посао и даје правне савете својим клијентима, а међутим она нема права да се појављује пред судом и јавно брани интересе својих поверилаца! Она може да постане, тако рећи, собни адвокат, о већем пак положају не сме ни сањати ! * Аналишући даље саму садржину законопројекта, референт се зауставља на неким питањима која поставља закон грађански и сам живот. Прво питање: Ако удата жена изрази жељу да постане адвокат, како треба поступати у овоме случају ? Ово питање постаје због тога што чл. 2 Владиног пројекта предвиђа у овоме случају одобрење од стране мужа. А ова је клаузула уведена у законопројекат услед тога што чл. 213. Грађанског Закона вели: „Муж је дужан да штити жену, а жена је дужна да буде послушна мужу“. С друге пак стране, и чл. 9 Трговачког Закона наглашује да „жена не може вршити јавни трговачки посао без пристанка свога мужа." He може бити иначе ни у случају ако би удата жена изразила жељу да врши адвокатске послове. Но ту се појављује друго питање: Жена је изразила своју жељу, а муж не даје свој пристанак. Може ли се жена у овоме случају обратити судији (juge de paix) и тражити одобрење од њега, аналогно случају предвиђеном §. 29. Закона о уговору о раду. (Contract du travail) ?

стр. 20

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

бр. I.