Ženski pokret

Одлазиле су у позориште на класичне комаде, најрадије кад би се пре њих одржала каква конференција, и седеле су једна до друге у својим скромним седиштима у партеру, усхићене игром главне трагичне јунакиње. Спремне наставнице биле су им идеал, неспремне и лење наставнице биле су им досадне и будиле у њима жаљење. Од ових ученица су постајале истакнуте јавне раднице ако су бил даровите или бар савесне раднице на које се могло ослонити увек с уверењем да ћe сваки посао исправно радити. Тип даме се налазио махом међу ученицама из имућнијих кућа, а ако би која сиромашнија девојчица желела да се ту уврсти, та је готово увек убрзо пропадала. Те дамице лепо намештене, брижљиво очешљане, седеле су у школи у последњим клупама, да би биле што даље од наставничких очију. У школу су ишле по жељи својих родитеља, да би стекле „васпитање", али су бежале често с часова, плашиле се много наставница, и покушавале да се својом тобожњом „збуњеношћу" извуку из незнања. Виђале су се на улицама, по Калимегдану, по ложама у позоришту како испод ока траже своје удвараче. Најпријатнија забава била им је „жур“, а најлепши дан у години Свети Сава, због игранке приређиване у школској дворани, кад су се могле наиграти до миле воље, пошто им је, иначе, похађање забава било забрањено. Њин идеал био је питомац Војне Академије. Тако је било некад. Данас, после европског рата изменило се цело друштво, па се изменио и ученички тип. Поред ранијих типова ученице и даме, јавља се савремен, нов тип критичар. Критичари су махом оне ученице које су лење и да уче и да се много намештају, Аљкаво обучене, оне су махом на улици, на коју су биле упућене у току рата услед затварања школа. Ту су се оне упознале са својим дру. овима некад и много старијима од себ е, који су често „друштвени реформатори". Незадовољне садашњим стањем, те ученице све критикују. Наставници, ти „недостојни ауторитети", ништа не знају, школа је рђава, програми су застарели. Кад се већ мора проћи кроз ту бедну школу, ради ове гнусне дипломе, треба гледати да се кроз њу прође што лакше, са што мање труда. Оне налазе да су њиним другарицама видици скучени, душе ситне, те покушавају да их

БР. I.

ЖЕНСКИ ПбКСЕТ

стр. 27