Ženski pokret
Диспанзери су, у модерно доба, средиште тога рада, Уређени су или за поједине болести као: туберкулоза, до јенчад, венеричне болести и т, д. или бивају средиштем цјелокупне соц. здравствене политике. Они служе исто тако као васпитни органи. Једна је од њихових принципијелних функција давање хигијенских савјета и профила, чување од болести, а провођење тога рада врши се преко сестара походиља, које стоје опет у вези са разним женским друштвима јер већину диспанзера на страни отворила су женска друштва. Диспанзерна сестра мора имати поред стручне хигијенске спреме широке погледе, добар карактер и јаку природну интелигенцију. Постоје нарочите школе за ту врсту сестара. У Паризу је та установа основана од француског народног комитета за здравље. Курс траје 10 мјесеци са теоретским предавањима у школи и практичним радом по болницама и диспанзерима. У школу се примају ученице које су поред средње школе (мора бити бар 4 разреда) свршиле болнички курс, а ако овога немају, онда школа траје 2 године. Постоје бесплатни интернати, гдје дјевојке станују. Примају се и странкиње бесплатно у те интернате. Др. Станојевић, шеф одјела за туберкулозу у Београду, предлаже да наше Министарство Здравља пошље у ту школу неколико младих жена и дјевојака, које би хтјеле да се посвете том позиву јер, како он каже, да се сузбијање туберкулозе не може ни започети, а камо ли успјешно изводити без сестара походиља. Сестра походиља, осим рада са болесницима по кућама мора радити на сузбијању болести, она учи болеснога како треба околицу чувати од заразе; она се брине о породици болеснога, нарочито о деци, шаље их у феријалне колоније, даје извештај о становима, чини све што је потребно, да се болесник опорави и оздрави. У борби против туберкулозе no културним земљама учествују жене силно и готово сва акција тога рада почива у њиним рукама. Тако у Француској ради на борби против туберкулозе мисија богаташа америчкога Рокфелера, која троши у те сврхе 10,000.000 франака годишње. У тој мисији американске
стр. 82
ЖЕН С К И П О К.. РЕ Т
ВР. 111