Ženski pokret

ратна оштета, те зато не доспевају ни да се брину и о питању женског права гласа. Сад, да ли ћe жене добити право гласа или не, то је чисто наша унутрашња ствар ; дакле, ствар наше унутрашње политике. А ми знамо да су у свима нашим унутрашњим пословима и установама жене велики и вредни наши помагачи, јер и оне су радници у школама и у судовима, у штампи и у заводима итд. И ово је један тако јак разлог да жене у нас добију право гласа и активно учешће у политичком животу. Моје мишљење је, да ако жене добију право гласа и почну да агитују код свога пола, оне ћe тиме постати интелигентније, а тиме ће њихов васпитни утицај на шире слојеве бити јачи, и наш ће народ бити свеснији него што јесте, јер ћe васпитање у томе случају узети веће размере. Али, моје је мишљење да жене не прилазе ниједној од данашњих наших мушких политичких странака, јер у том случају било би начелних несугласица између мужа и жене (ако би муж био радикал а жена комуниста или обрнуто), дошли би у контрадикцију, зађавице па и веће свађе, које би можда неки пут довеле и до бракоразвода. А да би се ово избегло, набоље је да жене, кад буду у политици активне, створе једну женску политичку странку у договору са женама из Хрватске и Словеначке. Тиме би оне створиле један добро организован политички фронт према свима мушким политичким странкама, које би понаособ морале да мењају своје држање и правац рада, а можда би их доцније и време нагнало да се сједине у једну политичку странку, која би морала са женском странком да ради у једној хармонији, и после се не би на рачун једне странке фаворизирале друге. После тога, на тај начин, допринело би се и јединству нашега троименог народа. Завршујући своје излагање, хоћу да подсетим читаоце на један историјски факт. Ми не треба да губимо из вида што нам историја прича: Сабињанке су измириле Римљане и Сабињане.

Павле Божовић.

стр. 116

ЖЕНСКИ П0 К Р !■: т

БР. IV,