Ženski pokret

в) Законско наследно право мужа и жене (супружника). § 757. Брачни друг, који преживи умрлог, законски је наследник уз децу умрлог и њихово потомство једне четвртине заосташег имања, уз родитеље умрлог и њихово потомство или уз деда и бабу једне половине заоставшег имања. Ако живе осим деда и бабе потомци већ умрлих деда и бабе, тад припада брачном другу од друге половине наследства онај део, који би припадао по §§. 739. и 740. потомцима умрлих деда и баба. У сваком случају урачунава се у наследство брачног друга оно, што му из имања припада по женидбеном или наследном уговору. Ако нема законских наследника првог и другог колена нити деда и бабе, тад припада све наследство брачном другу, који остане у животу. § 758. Осим дела наследства припадају брачноме другу који остане у животу, као преоставштина, све покретнине из кућног газдинства, али уз децу умрлог само оно, што му је потребно за сопствену употребу. Предлози за измену 1. Ако умре један од брачних другова, док су деца малолетна, прима преостали брачни друг цело имање на управу и уживање. Кад постану деца пунолетна, дели се имање тако, да припадне брачном другу једна половина, деци друга половина. Кад умре и други брачни друг, наслеђују деца или њихови потомци сву његову оставштину. 2. Ако су брачни другови без деце, наслеђује један другога. Кад оба умру, наступају наследство законски наследници првог, другог и трећег колена. 6. Брачна жена може располагати својим имањем. §. 1237. Ако брачни другови нису учинили никакав уговор о употреби свог имања, тада задржаје сваки брачни друг своја пређашња права сопственика. На оно, што један или други стекне за време брака на који било начин, нема други никаква права. У недостатку доказа држи се да је стекао муж, § 1238. Док брачна жена не приговара, важи правна пресункција, да је предала управу свог слободног имања мужу као свом законитом заступнику.

П И 12

Жена пред Грађанскпм Законом у Словеначкој,

359