Ženski pokret

Потребно јe било поћи у масу и развити наук о организацији, Ми то нисмо могли, и рад нам је био више канцеларијски. Осим што је целокупна управа држала прописану пролетњу пленарну седницу, Централна Управа Савеза у Београду одржала је у овој години 32 седнице. Предмети, који су долазили иа дневни ред решавани су, по могућности, без одлагања. У току рада показала се непотпуност у подели секција, но посао се тога ради није ограничавао; одабирала се лица и правилно решавала послове, који нису засецали у поједине секције. Савезна удружења радила су у главном према упутнику, што су га примали од Управе. Да се рад постави на једну базу о томе су се много бринуле: председница Савеза, секретар за страну кореспонденцију и члан управе г-ђа Каснар-Караџић. Председница је скицирала план за рад на дечијем и ннвалидском питању за рад на хуманом и привредном пољу, који је иа седници од 13.-VII. усвојен и по њему утврђен пословник. Као особита организаторска сила показала се гђа Вера Крсмановић из Сарајева, члан наше Управе и повереница за Босну а исто тако и наша повереница за Банат, г-ђа Љубица Павловић. Оне правилно схватају циљ Савеза и реализују га. Разврстани послови кретали су се овако: Национални рад: Чин, обављен на загребачкој Скупштини сакупљањем прилога у корист неослобођеног словенског живља, а са резултатом од 20.000 дин., био је подлога за даљи рад у том правцу. Саосећали смо бол хрватског и словеначког народа, тамо на периферијама наше домовине и посветили му велику пажњу. Ту се особито истиче митинг, који је иницијативом и агилношћу председнице Материнског Удружења у Београду, поводом плебисцита изведен 6. октобра 1920. год. у Београду, за ослобођење Корушке. Издаје се проглас, ког потписује председница Савеза и председнице свих београдских женских друштава. Позива се Београд да дође и да охрабри Корушане, „да издрже овај задњи бој 10. октобра 1920.“ Говорници на тој конференцији

364

Женски Покрет

11 и 32