Ženski pokret

земљама. Тако у старом свету Хеликониде замењују Данаиде, Еуплоеде и др. Нарочито је поучан пример афричког Papilio merope, чије je огромно станиште од Абисиније до Капланда и по Мадагаскару. Мужјак је бело-жућкаст с нешто црних примесака и с репићем. На Мадагаскару су и женке исте боје и с репићем по крилима. Исти је случај и у Абисинији. На осталом афричком копну женке су често разнолике од мужјака и по боји и по шарама и по изгледу крила, тако да су их сматрали за оделите врсте, све док нису изведене из јаја истих родитеља. Има четири врсте разноликих женака овог лептира и свака се врста прерушила у какву имуну врсту станишта у коме живи, Лако је наћи објашњење за ове разноликости, јер женке потребују веће заштите од мужјака па за то се оне осигуравају овим заштитним миметизмом. Једном започети процес наставља се и даље, те има облика код којих су и мушкарци у миметизму. Општи је факт да су имуне врсте добро осигуране, те су могле развити уочљиве боје и mape с обе стране на крилима. Такве имају рачуна да падну у очи непријатељима и да их ови за рана опазе и за то су уочљиво обојене; да их на време опазе, оне лете у ројевима и лагано. То су као што видимо права осигуравајућа друштва у природи и сваки се заштити, који успе да их имитује. Па и други редови инсеката показују овај миметизам. Тако неке тврдокрилце имитују меки скакавци, или неке осице са жаокама имитују тврдокрилци, муве, па чак и лептири. Па и змије показују мимикре. Тако отровиице рода Elaps имају корално црвене обруче по телу и јако су уочљиве; њих имитују друге неотровнице чим су истих димензија и чим се нађу на истом станишту. Изгледа да је ова врста боја и шара, којом се непријатељима скреће пажња на опасност, јако распрострањена у природи, и са одговарајућим бојама врста, које их имитују, оне нам дају рационално објашњење за многе боје и шаре у природи, које нису резултат директне заштите, или као знаци за распознавање.

74

Женски Покрет

3 и 4