Ženski pokret

се бави. За жену није ништа друго до кухиња, кућа, деца, ситни канцеларијски послови и „рекла-казала“. Писац заборавља да не може бити свако ни мати нити у опште родитељ. Треба се родити способан за родитеља. И једна жена, која нема у себи урођене нежности и способности да буде мати, наиме духовна а не само физичка мати, јер то може бити и свака животиња, не треба у опште да ступа у брак. Ако таква особа ступи у брак, већи је грех ако рађа децу и рђаво их одгоји, него да их у опште не доноси на свет. Колико су велике и узвишене дужности родитеља, исто су толико тешке и мучне. Зато међу људима има тако мало добрих родитеља, родитеља у правом смислу речи, који то име с правом заслужују. Треба се родити способан за родитеља, па моћи одгајити једно створење, које није само физичко тело коме треба само да једе и спава, и чији духовни организам трпи више него физички, ако нема онога што му припада. А то тако мало њих зна и осећа, и многе жене, које немају урођену материнску способност за гајење подмладка, боље је да су ма шта друго него матере. Она која је за то способна, неће моћи да одоли инстиктивној жељи, а да не одгаји и не васпита макар и туђе дете, ако свога нема. А то је велика хуманост, већа него родити и гајити своју децу. Колику само заслугу има један човек, када узме сироче са улице или дете од злих родитеља и тиме гa отргне од несретне и бедне будућности, уведе у нови свет, створи од њега човека способног за живот и корисног човечанству. Какав тек грех чине они људи који доносе на свет децу а не брину се о њима, сматрајући да је довољно што су их родили, или их својим неумесним поступцима онеспособе и унесреће за цео живот. То може знати и разумети само онај, ко је то доживео и на себи осетио утицај једне и друге средине. Па шта је онда профанација жене достојно не подсмевања него жалења добар државни службеник, или рђава мати? Зашто да једна жена не суделује у политичком и јавном животу, кад њени лични интереси и интереси њене породице стоје у тесној вези с тим. Писац је овде јако реакционаран. Зар женин видокруг не сме да иде даље од куће, зар њу не треба ни мало да интересује спољни свет, и зар она не сме да разуме ништа даље од свог везива, шивења и кувања? А таква једна жена, која не-

Б н 4

Књижекни преглед

113