Ženski pokret

По званичној статистици има данас укупно 15,500.000 гладних људи. То су буквално гладујући пред опасношћу саме смрти. Око десет милиона су условно гладујући, који гладују и могу да живе, међу којима владају разне епидемије. Тако четири украинске губерније одеска, хереонска, николајевска и јекатеринославска не броје се у гладне крајеве, и ако је Совјетска Влада дала већ четири милиона златних рубаља за усев и семење ових губернија. Даље се не сматра гладном територијом донска област и ставропољска губернија и ако многи окрузи фактички гладују. Кад се узму у обзир и они крајеви који делимично гладују, онда је укупан број на неколико милиона гладујућих. Један од очевидаца пише у почетку априла ове године: „Koca се на глави диже док се гледају она телеса умирућих људи, жена, и нејаке деце у најстрашнијим мукама, голих или у прњама, омршавелих до костију, са отегнутим удовима, огромним главама и трбусима. У разрушеним колибама леже мртве целе породице у страшним положајима последње борбе са смрћу, задирући међусобно зубе у остатке меса... Но најпотресније су ипак слике нејаке дечице, која умире у масама, или постаје жртвом канибализма што све више узима маха...“ Швеђанин Нансен пре тога у једном писму јавља: „Околина Бусулука има на 915.405 становника. Од ових немају више никаке хране 30.405 људи, и тај број умирућих расте тако да he до пролећа помрети две трећине становника, у случају да не стигне довољна помоћ. У граду Бусулуку, свакога јутра се по улицама сабирају мртваци који леже на путу. На гробљу видео сам гомилу од 80 лешина, највише голе деце, са које су рухо свукли. Питао сам гробара, колико их покопа дневно, а он ми је одговорио да не зна, јер их овако у гомилама трпа у раку. Утисак који чине стотине и стотине деце, чије се тело састоји само из костију и коже, и оне очајне мајке које вичу за храном, не могу да опишем. Мужеви и очеви су потпуно -апатични. То тако изгледа у крају где су односи још бољи лего у осталим деловима самарске губерније. И тако изгледа у целој источној Русији. Американске организације Хувер и Квекери раде силно. Исто тако и Шведи. Али сва та помоћ додирује тек површину. Становништво без икаквог протеста подноси своју судбину, и узда се у помоћ Европе, у коју тврдо верује. Свака изгубљена минута значи стотине мртвих.

194

Женски Покрет

7 и 8