Ženski pokret
мањи je покретљив y већем и кроз несносно треперав блесак обадва приморани сте на разговор са својима. Пошто je то било управо после шестодневног штрајка глађу, осећала сам ce тако слабом да ме je капетан (командант тврђаве) просто морао однети y собу за разговор. У кавезу сам ce грчевито ухватила обема рукама за жицу. Личила сам потпуно на какву дивљу животињу y зоолошком вpтy. Кавез je стајао y једном прилично мрачном углу собе. Мој брат притискиваше лице уза саму жицу. „Где си?“ питао je непрекидно, бришући са цвикера сузе које му нису давале да ме сагледа. Како бих радо и сад пристала да седим y кавезу Лукау-а, да бих Карла заменила!... Па ko je била та Роза Луксембург? Можда какав друмски разбојник, префињени варошки злочинац, убица, дефраудант, издајник отаџбине... 1 ? Мамице, што плачеш? преплашено je упитала десетогодишња девојчица своју мајку, типографску радницу, која ce гушила y сузама, дознавши за убиство Розе Луксембург. Убили су Розу Луксембург, чедо моје, расејано одговара мати, плачући све огорченије. — Розу Луксембург, Розу Луксембург! Ја не знам ту Розу Луксембург због које ти сад тако плачеш, мамице, престани, реци ми ko je била она. М ти .е девојчици почела да прича о Рози. То je била необично, необично паметна жена. И племенита, племенита, бескрајно племенита. Њено велико срце куцало je за цео напаћен и понижен свет. Била je огорчени противник богаташа, због којих сиротиња постоји и тако силно пати, који ратове изазивају, због којих гину најбољи, најпаметнији, најлепши. Изнад свега волела je децу, невину пасторчад данашњег друштва, коју родитељи упрегнути y јарам капиталистичког најамног рада, остављају незбринуту улици и нељудима. И бринула ce за њих. Свој живот je жртвовала да би та деца једном осетила лепоту и радост живота. Сад су ce и два црна ока малишанкина давила y сузама. Мучено болом за који још није ни дорасло дете упита изненада, строго, с пуно невероватне горчине: Па шта су ти родитељи учинили убицама Розе Луксембург? Јесу ли их no заслузи казнили? Нису, мамице, je ли, нису? Ти ћутиш, и само опет плачеш, плачеш... нису. Али кад та деца одрасту и по-
3
Књижевни Преглед
131