Ženski pokret

роковима животиња мења своју природу: час je женка са свима женским инстинктима, час мужјак који води бој са осталим мужјацима. То би био такође један интерсекс, само што je сукцесивно час више женка него мужјак, час више мужјак него женка. Moгyћe je троје : учинити да један организам нормално једнополан постане двополан; да женка добије карактере мужјака и да постане женка. Поред оног Пезаровог, постоје и многобројни огледи Штајнаха, Санда, Гудела и читавог низа аутора. Вршени су експерименти са кокошкама, паткама, пацовима, кобајама (сродници падова и зеца), јеленима и тако даље. Организми који вештачким путем постају двополни дакле хермафродити могу бити стално двополно (бисексуално) расположени односно еротисани. Санд je уcпeo да усади делове женске полне жлезде (оваријум) y мушку полну жлезду, код пацова. Те две жлезде, мада састављене из савршено различитих супстанција, срашћују потпуно и допуњују ce y функцијама. Пацов који je на тај начин хермафродизиран стално показује y исти мах и телесне и психичке карактере оба пола. Штајнах je вршио овај експеримент на нешто простији начин. Он je младог мужјака пре свега „неутралисао " на тај начин што му je извадио мушке полне жлезде. У такав неутралан организам усадио je истовремено и мушке и женске полне жлезде. Обе врсте жлезда нашле су ce y истој ситуацији, са истим шансама за живот. И одиста оне упоредо напредују y том случају. Могуће je да обе жлезде остану победиоци и обе да жртвују по нешто у тој победи. Тада ce упоредо развијају тако звани секундарни полни карактери, то јест они, који карактеришу пол. Стас, величина , длака, спољашње гениталије остају мушког типа, a млечне жлезде постају женског типа. Обе врсте карактера одговарају савршено нормалним мушким и женским особинама. Интересанта je психа ових Штајнахових вештачких хермафродита. „Мушка“ и „женска“ психа алтернирају y времену, a између једне „мушке“ и „женске“ периоде постоји доба сексуалне равнодушности. У релативно кратком времену од три до четири месеца животиња бива наизменце „мужјак“ и „женка“, и то не само физиолошки него и психички. Кад наступи женска периода, на пример, животиња ce y свему понаша као мати и доји младе Ocтajy још две могућности: да ce мужјак трансформише y женку (феминирање), и обратно, женка у мужјака (маскулирање). Поред већ описаног случаја маскулиране Кокошке биће интересантно упознати и Штајнахове феминиране и маскулиране

9и!o

1 Постоје ли специфично различне мушке и женске телесне супстанце?

391