Ženski pokret

клич пренета je и у Европу реч „Sove the children" Спасавајмо деду. Видевши и велику потребу и важност дечјег питања да видимо сад у каквом се стању налазе наша леца. Ми долазимо у ред оних народа код којих је број рађања доста велики. Просечно у једној породици има око четири детета. Али има знакова, и ако немамо тачне статистике за последње време, да се број рађања деце умањује, на жалост и вештачким путем. Али и ако je број рађања велики и смртносг је велика. Она је у нас два пута већа (15—20% само у првој години) него што је у других културних народа. И ако се роди годишње 200.000 деце, само у првој години пропада 30 —35.000 деце. А у току идућих година и даље пропадају, и 20 година не дочека ни половина рођене деце. Тој великој смртности деце узроци су разнолики и многобројни. Ми ћемо само неколико навести. На сваки начин сиромаштина је највећи дечји непријатељ. Исто тако му је велики непријатељ и свако друго социално зло и болест: алкохолизам, туберкулоза. А поред свега тога долази незнање и заблуда, непросвећеност и немар у коме живи један огроман део нашега народа. Полазимо са гледишта да сузбијањем узрока може се и зло лечити. А лек великом дечјем помору је у економском подизању народа, у отклањању материалне беде и просвећивању. Рад просвећивања је у исто доба и рад предохране. Дакле, упоредо са указивањем помоћи треба радити на отклањању узрока; тај рад треба да буде паралелан. Али, на жалост, на тој предохрани, као и на социалном просвећивању код нас није се готово ништа радило, док је међутим то рад који најмање стаје, а највише резултата даје. Још један принцип треба да утврдимо. Помоћ и заштита деце не смеју се оставити само милосрђу. Заштита деце мора постати дужност друштва и државе; дужност која се мора свесно и савесно вршити, јер садржи битне интересе државе, пошто условљава народну будућност и опстанак. Сада да видимо како ми ту дужност вршимо. После рата су створена многа социална питања, која су тражила хитно решење; инвалидско питање, питање ратне сирочади, питање обнове земље, питање станова, исхране ит. д. и тако су установљена и министарства: Социалне Политике, Здравља, Обнове, Исхране и Аграрне Реформе.

4

Вредност детета и важност дечјег питан.а

161