Ženski pokret

ПРЕДЂУРЂЕВСКО ВЕЧЕ

Предђурђевско вече разиграло се облацима и звездама, шине муња змијским погледом да лажно сване, загрми мржњом недужном пут неба као обесни громовник земљом, и правда и лаж се проламају. Знам да је човек створио Бога и овде да би се њиме бојао и клео. Руке сам поломила чекајући зору празника. Лане у ову ноћ младосно се вила рубашка око струка двадесетих година, а по небу није било облака, зеницама нису вриле грознице. Суром браздом друма ових дана пролећних телом јесењим нижем корак по корак, као сузу за сузом ; Једино буктиња радничке заставе расцвета пожаром непонесен живот. Револуцијо, спаси ме песмом заноса, запевај ведру песму младости као мајка детету над колевком, твоја су недра топла и мирисна, опиј ме! Јер кад без сна вијам главу по узглављу као на угљевљу црв, више не знам чије ме руке носе