Ženski pokret

„Са белим перјем на шеширу, господине?“ „Да“. „Она није прошла овим путем, господине“, одговорио је вратар. „Спазио сам је с оне друге стране попела се у једне двоколице и одвезла у варош ако је то та иста госпођа о којој Ви питате". Мајор Колклаун је застао пренеражен. Оделење, које је резервисао, било је празно. „Довер експрес, довер експрес“, и даље се чуо глас чувара праћен лупом врата на вагонима. „А Ви за Довер, господине?“ упитао је својим уобичајеним тоном мајор Колклауна. „Не, изгледа да не“, одговорио је овај последњи. Чувар је продужио и даље да опомиње на сав глас „Довер експрес, довер експрес", чему је после кратког времена следовало једно бескрајно „Готово!“ Писак машине одјекнуо је кроз целу станицу, спојни ланци на колима зазвечали су, точкови су се покренули и после једног треренутка воз налик на змију, изгубио се у даљини. Мајор Колклаун гледао је за њим као какав најобичнији посматрач, и кад се изгубио погледао је вратара, и овај њега. „Да ли је Ваш пртљаг био у возу, господине" упитао га је тај човек. „Јесте, али уписан само до Довера“ немарно је одговорио мајор Колклаун, извадивши једну цигарету са највећом и претераном пажњом. Кад је запалио, дао је вратару добру напојницу, упутио се полако изласку, надајући се да гa његова кола још тамо чекају. Али она су већ била отишла, зауставио је прва слободна која су тада пролаћила, журно скочио у њих и кочијашу који је очекивао наредбу, довикнуо је после тренутног оклевања, да вози кући Евадниних родитеља. С енглеског превела Спаса Леко - Аџемовић. Крај.

Сара Гранд.

262

Женски Покрет

7