Ženski pokret

2. Треба ли у грађанском поступку неограничено допустити употребу сведока? 3. Наслеђе у задружном праву, и 4. Треба ли изједначити мушко и женско потомство у праву наслеђа? По првом питању референт је био Г. Др. Божа Марковић, професор Универзитета у Београду, а кореференти Г. Г. Др. Станко Франк, професор загребачког Универзитета и Др. Метод Доленц, професор љубљанског Универзитета. Г. Марковић изнео је у своме реферату узроке који су изазвали установу пороте, на име: апсолутизам и победа демократске идеје извојеване револуцијом; затим како је порота распоређена у нашој земљи и у коме типу. Веома је убедљиво изнео своје разлоге са којих чисту пороту француског типа а која постоји код нас само у Словеначкој и Далмацији, тре уки нути. Ако у неколико учешће лаика у кривичном правосуђутреба задржати, што Г. референт не налази, треба га задржати у облику који постоји у Србији. То своје гледиште образложава овако. Апсолутизма више нема те је отпала и потреба од његове самовоље бранити се. Судови су независни и неподложни утицају (на тој их висини треба и одржати) и обавезни да своје одлуке образложавају, те је под таквим околностима излишна непосредна контрола народа у кривичном правосуђу у виду судија лајика. Уз то код јако компликованих кривичних дела, која нам данашњи живот уз сав свој негативизам доноси, директно је штетна одлука неискусних, разним утицајима подлежних, најчешће недовољно интелигентних а увек стручно неспремних поротника, који су услед тога у немогућности да увек донесу правилну одлуку. Ако се ипак порота у ново законодавство уведе, боље је задржати облик пороте у Србији, која у ствари и није права порота те је стога мање штетна, јер је ту судија лајик обавезан да своју одлуку образложи. Сем тога образовањем једног колегијума по типу немачком, судија стручњак моћиће увек скренути пажњу лајицима на чињенице, које би ови образовањем засебног колегијума по типу француском могли најчешће предвидети. Г. Доленц заступао је супротно гледиште а образложавао га тиме, што је код пороте демократска идеја спроведена у потпуности народ учествује и у правосуђу. Судије лајици су у сталном додиру с народом те су им боље познате при-

8

Први Конгрес Правника С. X. С,

295