Ženski pokret

логичност је и међусобна и у односу према извесним прописима грађанског закона. Ипак се иста трпи у циљу: да се заштити задруга ма и по цени гажења демократских, економских. социјалних и моралних принципа. То је некад могло имати и имало је оправдања, али га данас нема и не може га имати. И ако је убеђена да су задруге у опадању не само услед рђавог закона, већ услед самог духа времена, социјалног склопа друштва, тежње појединаца за самосталношћу и индивидуализмом, као и за слободом избора помоћи и олакшице у кооперативним задругама, ипак је за одржање и олакшицу задруга, док још народ у таквим заједницама буде хтео да живи, али је за тип задруге каква у Хрватској постоји. У овој секцији може се са задовољством нагласити постигнута је једнодушност у погледу истакнутог питања изузев само једног босанског правника, који жени у Босни није могао да призна право задругара. Секција је донела следећу резолуцију, коју је у пленум конгреса усвојио једногласно. Да се хрватски закон о задругама прошири на целу земљу; Да о спорним случајевима код задруге решавају судови а не административне власти, како је то сад у Хрватској и Да се што пре овај закон, са извесним изменама и допунама, примени у Босни и Херцеговини где се за таквим једним законом oceћa прека потреба. Босански правник инсистирао је у секцији на томе, да се у резолуцији прецизира једна од тих измена а то: да жена не може бити задругар, што од осталих није усвојено. За жаљење је што је Г. Јовановић главни референт по овом питању био спречен и није могао присуствовати раду у секцији, те се не зна, да ли би се главни референт сложио са горњом резолуцијом. Из реферата то се није дало назрети, пошто је реферат био само излагање постојећих наследних односа у задрузи према србијанском грађанском закону. По четвртом питању: треба ли изједначити мушко и женско потомство у праву наслеђа, први референт био је Г. Др. Станко Лапајне, професор Љубљанског Универзитета, а кореференти Г. Др. Иво Милић, професор правног факултета у Суботици и Г-ђа Др. Анета Маинкас, из Загреба. Г. Лапајне у своме реферату тражио је изједначење мушког и женског потомства у праву наслеђа, уз извесну заштиту малих поседа од парцелације што може бити изведено путем

298

Женски Покрет