Ženski pokret

По нашем данашњем схватању, цео овај свет био би једна велика радна заједница, један велики оркестар, или најбоље да кажемо један огроман организам који би непрестано радио и својим радом сам себе стварао. У тој великој природној симфонији и човек има свој део који изводи и којим учествује у стварању света. Остварење рада који он за природу ради, био би главни циљ његовог живота на земљи. У својој суштини, то је једна врло стара идеја. Човек је од увек осећао да је непотпун, и због тога осећа потребу да припадне једној већој целини но што је он, од које би добијао што му за живот треба, и за коју би могао радити оно што њему не треба. Из те његове потребе поникла је и религија. Основна идеја сваке религије била је, да човек живи од онога што му Бог даје, и да треба да живи за то да Богу служи. То што су људи увек инстинктивно осећали, ми данас покушавамо, да научно објаснимо. Наравно да ми немамо тих претензија да ћемо науком објаснити све тајне овог света. Али нама за правилно вршење наше функције није ни потребно да проникнемо све тајне Васионе. Нама је потребно да знамо оно што се нашег рада тиче. Пошто је од целе природе једино поље нашег рада планета Земља, а како се наш однос према њој и утицај нашег рада на њу може научно испитити, није нимало искључена могућност, да ћемо једног дана успети да наш рад на Земљи и за Земљу на научној основи организујемо. Тада се и жена неће више сматрати само као један део друштва, него као и један део природе и чињеница у њој. И њој као и човеку главан циљ живота биће да својим радом на Земљи допринесе одржавању и стварању Васионе. Као део природе, она ће имати несумњиво више дужности, али зато ће имати једно стварно природно право, на основу кога ће имати права да тражи од сваког оног ко живи од рада природе, да је у њеном раду за природу помаже. Вероватно је да социална фаза феминизма неће бити његова последња фаза и лако је могуће, да ће после садашње соалне доћи једна природна фаза, у којој се улога феминизма неће ограничити само на то да организује рад жена у друштву, него и да организује њихов рад у природи.

1. и 2.

Другарски састанак Женког Покрета

51