Ženski pokret

значаја, да порекло истога, вероватно треба да тражимо ту. Народи, код којих је формирана идеја о моногамији, развијали сy се без сумње са равн правности полова, Моногами принцип jе заостатак ове фазе. Ми ћемо доцније видети да само фаза равноправности полова ствара економски предуслове који су неопходни за моногамију. Строго спрововођење моногамије захтева двоје : чистоту оба пола пpe брака и њихову верност у браку. Ово двоје се може наћи само у времену равноправности полова. Код Крека, по Вајцу, добијали су људи и жене поглаварска достојанства. Оба су вола владала. Овај је народ имао врло строгу моногамију. Ко би себи допустио најмању слободу у браку, био је на исти начин сурово кажњен, Код Сингалеза није било допуштено ни многомуштво ни многоженство за време равноправности полова, која је била, по Фриденталу прилично савршена. Имало је две врсте брака; или жена у зме себи мужа, или она иде у његову кућу. Ми видимо овде да су за време једнакости полова признати и мушко-државни и женско-државни обичаји. У Египту изгледа исто тако да је моногамија строжије спровођена. To је био такође случај и у Старој Германији. За време равноправности владао је строго моногами морал. Захтевана је од оба пола чистота ире брака и верност у браку. Имамо доказа још од Бонифација, који каже о Саксонцима да су заводници и заводнице на исти начин кажњавани смрћу. Истом суровошћу искупљивали су човек и жена браколомство. Код Вавилоњана била је равноправност за време Кира и Камбиза У ово време, по Колеру владала је строга моногамија. За време равноправности код Јевреја познати су неки закони о сексуалном моралу, ко и узимају оба пола равноправно. Тако каже Мојсије: „Нема жртава међу синовима Изаиљевим, нити има жртава међу његовим кћерима." Затим је сваки, који је нађен у односима с а женом обавезан да се венча cа њом. У прелазно доба, у равноправности ка мушкој влади, изгледа да је постојала наредба да се сваки човек казни са 40 батина, ако би становао код блуднице. Значајно за сугестивни утицај једнополне владе на схватања, других фаза владавине, што је Рајценштајн, који је заступао моногамију оба пола, извукао закључак, да је девичанство у ово време учињено идеалом неудате женске. Високо поштовање девичанства створено је као најјачи бедем противу ванбрачних

Женске одлике у иушкој држави