Ženski pokret

тања заузимају и сувише мало места. Али кад се уз та питања буду везала и питања куглица, т. ј. и жене буду гласале, тада ће и политички програми претрпети трансформацију у социјалним питањима, тада ће се и за њих наћи места. Г. Прибићевић је мишљења да ћe учешће жене у политичком животу нашу жену још више везати за кућу. И да ће оно мало времена што ће она посветити том политичком раду донети благотворне последице баш за саму кућу. Г. предавач лојално признаје, да то питање о политичком праву, жена у његовој странци није још рашчишћено, да сви имају одрешене руке. Препоручује енергичну борбу жена за своја права, и завршава наглашујући да се у политици све само енергичном борбом задобити може.

В. Ј.

III. Словенска Људска Странка о женском праву гласа.

У име Словенске Људске Странке говорио је Др. Хохњец народни посланик. Одмах у почетку свог излагања Г. Xoxњец констатује да је сваки човек политичко биће, те према томе - и жена као такво мора да има политичка права. Шта је женско питање? пита предавач и одговара: „Женско питање је сума свих потешкоћа садашњег социалног положаја жене. Социалан положзј наше жене је joш жалостан, а главна тежња Женског Покрета је баш социјално побољшање т гa положаја. Постоје три разлога: економски, идејни и правни. 1. Економски. Жена по својој природи и своме главном делокругу рада спада у кућу. „Благо народу код кога је тако,“ узвикује г. предавач. Историја нас учи да су жене примитивних народа живеле у кући и биле потчињене мужу. Тако је било код старих Грка, тако је било код Римљана, Хришћанство је тек дигло жену на ступањ равноправности са муш карцем. Напретком индустрије жена је била присиљена да и ван куће тражи зараде. 2. Идејни. Ширењем идеје о индивидуализму, по коме Свака индивидуа има право на своју слободу. Те и жена тражи, на основу тога принципа, и за себе, слободу.

Другарски састанци Женског Покрета