Ženski pokret
да се тенденца у погледу поделе рада женске државе враћа обрнуто у мушкој држави, и то упорно и стално код најразличнијих народа. Увек једнополна влада одређује исти круг делања за владајући, и исте дужности за потчињени пол. Та тенденца није мушке природе, она својим пореклом није ни код човека, ни код жене, већ је једино одређена принципом једнополне владе. Према томе, заблуда је тврђење Маркс-Енгелсово да је прва подела рада извршена с обзиром на циљ рађања. Човеку то звучи некако јасно и убедљиво да полови треба да врше поделу рада према рађању жене. Данас је све објашњено кад се подела рада сведе на другу врсту женске организације, Ако жену посматрамо данас, она је збиља слабија од човека, извесан проценат пати од болова при менструацији, а рађање осуђује жену, да изостане дуже од рада. Али је жена женске државе сасвим другог телесног својства, него жена данашње мушке државе, што ћемо доцније доказати у наророчитој глави. Кад жена влада, она је телесно јача и за рад способнија од човека, као што је то човек у мушкој држави Домаће занимање, пре свега, штети телесну способност за рад. Баховен је признао, додуше, овај утицај, али само за свој мушки пол. Он каже: да високи положај жене изазива све јаче опадање мушког пола. „Данашњи односи су допринели да разумемо боље такве појаве. Кад човек седи код разбоја, неизоставна последица, биће слабљење, и тела, и душе.“ Исто тако, по Баховену, рад на машини за шивење, као и кување води и код жене слабљењу и тела, и душе. Баховен је, додуше, признао да жена добија у снази, у колико се више приближује својој влади. „Позната је и чињеница да са слабљењем мушког пола, у истом односу јача снага женског пола; додајмо томе благотворни утицај, који врши на жену свест и акција кад је она на влади; док потлаченост и ропски рад сасвим слаби човека услед чега ћe се убрзо јавити рђави односи међу половима. Унижавање људи и уздизање жена је неопходна последица сличних стања.“ Жена женске државе је дорасла потребама обрнуте поделе рада. Превласт једног п ла дон си рђав однос у телесној акционој способности полова. Перкин Гилман је указао с правом на то да животиње немају слабијег пола.“ Са развијањем равноправности жена пocтaje све снажнија. Превела: М. Петковићка, професор у пензији.
М. и М. Вертинг
134
Женски Покрет
4