Ženski pokret

има градске деце која су рођена од здравих родитеља? А, после ратова, колико ли ће их бити и на селу ? Па зар се код оваквог стања ствари, може остати при старим методама и при старом начину живота? Баш зато што је човек код нас сву бригу око здравља дечјег, здравља народног оставио жени, баш зато је код нас пре но игде, потребно да жене узму учешћа у здравственом и културном препороду нације. Није довољно обезбедити границе државе, да би се могло рећи: велико дело је извршено. Ако допустимо да нам се потомство услед нехигијенских прилика и варварског начина живота дегенерише, нећемо одржати ни границе наше државе. Ако се не упнемо свим снагама својим и не употребимо све моћи своје на што брже подизање општег културног нивоа, притиснуће нас непријатељи наши и поред граница и мимо граница и преко граница. Странац у нашу земљу не залази радо. Довољно је да види престоницу, да се спотакне о нашу калдрму, да остане без воде, без осветлења, да погледа и осети тако уочљиву нечистоћу, па да ухвати пут и да после свугда и сваком прича у каквој је некултурној земљи био. А није само Београд такав. И Суботица и Ниш, и редом све наше вароши, мање више. Па ипак, ми немамо тако великих градова да би организација општина била компликована и тешка. А живимо од села и зато га морамо, упоредо са градовима дизати. Села су нам заостала. Ако хоћемо да она остану извор нашега богаства, народног благостања не можемо их оставити тамо где су. Општина не може више да остане школа ситног партизанства и поприште празних партиских утакмица, већ има да задовољи стварне друштвене потребе којих је сваким даном све више. Оно што треба општина да предузме, не може у сваком селу приватна иницијатива да учини. Ако је у Београду Материнско Удружење помогло општини, у другим местима, општина мора сама да узме на себе бригу о напуштеној деци. Да би се излечио болесни морал данашњице мора се жени дићи углед у народу.

106

Женски Покрет

4