Ženski pokret

било је веома ретко да се којој жени повери директорско место у школама. После удаје или пo рођењу првог детета, жене чиновници, па чак и учитељице, морале су напуштати своја места. Извесне струке дозвољавале су да жена може ступити на место умрлога мужа, да јој се не би дала пензија, али деца нису имала пензију по смрти њихове матере. У многим ресорима другојаче се третирала жена чиновник, а другојаче мушкарац, а наравно да је та разлика била увек негативна по жену. Ослобођење чешког народа после рата уједно означава и изједначење жене у свима правима са мушкарцима. Велики народни ослободиоц је председник републике г. Масарик. Он је увек био присталица ослобођења жене. Он је помогао све нас које смо се већ од пре десет година бориле за ослобођење жене. Он је као професор Универзитета имао велики утицај на студенте, као што је утицао и својим списима и. конференцијама. У Вашингтонској декларацији, још за време рата, он је изјавио: жене ћe бити политички, социјално и у погледу развитка изједначене са мушкарцима. У духу те декларације, која је потпуно садржавала мишљење и дух целога народа, по ослобођењу су отворене женама све професије, све школе, и сви положаји; оне су постале потпуно пуноправни чланови свих партиских јединица, чланови су разних комитета као и председништва, У све јавне службе ступиле су жене потпуно равноправно са мушкарцима, услови њиховога рада су потпуно једнаки са условима рада мушких колега, као и њихове плате и могућност да у струци напредују. Једнакост у правима мушкараца и жене у принципу, а нарочито једнакост у праву гласа, загарантована је Уставом, у чл. 106 стоји: привилегије полова нису признате. § 9. Устава гласи : Право учествовања у изборима за парламенат припада свима грађанима Чехословачке Републике, без разлике пола, који су навршили 21 годину . . . , у § 10.: имају право бити бирани за парламенат сви грађани Чехословачке Републике, без разлике пола, који су напунили 30 год § 14. такође даје женама подједнако право гласа, а § 15. право да буду биране за Сенат. Законом од 31. јануара 1919. год. дато је подједнако активно и пасивно право за оба пола у општинским изборима.

220

Женски Покрет